Smokva (Ficus carica) je jedna od najstarijih voćaka koje je čovek gajio – njeni ostaci pronađeni su u naseljima starim više od 11.000 godina. Slatki, sočni plodovi jedu se sveži i sušeni, a od njih se pravi i čuveno slatko od smokava. Iako je tipična mediteranska voćka, uz pravilan izbor sorte i položaja smokva uspešno rađa i u kontinentalnim delovima Srbije.
Potiče iz jugozapadne Azije i istočnog Mediterana, odakle se proširila po celom Sredozemlju. Kod nas se tradicionalno gaji na jugu i u toplijim delovima zemlje, a sve češće se sadi i u dvorištima Beograda, Novog Sada i drugih gradova, gde zidovi kuća i blaže zime gradske sredine pružaju dovoljnu zaštitu.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Ficus carica |
| Engleski naziv: Common fig |
| Porodica: Moraceae (dudovi) |
| Životni ciklus: Višegodišnji listopadni grm ili nisko drvo |
| Visina: U našim uslovima najčešće 2–5 m, na Mediteranu i do 10 m |
| Listovi: Krupni, dlanasto deljeni na 3–5 režnjeva, hrapavi na dodir |
| Cvetanje: Cvetovi su skriveni unutar mesnate, kruškolike cvasti, pa se ne vide spolja |
| Plod: Sočna, slatka „smokva” zelene, žute, ljubičaste ili tamnosmeđe boje |
| Uspeva: Na toplom, sunčanom i zaklonjenom mestu, najbolje uz zid okrenut ka jugu |
Vrste i sorte
Sorte pogodne za Srbiju
Za gajenje u kontinentalnim uslovima birajte samooplodne sorte (tipa obične smokve), kojima za razvoj plodova nije potrebno oprašivanje, i koje bolje podnose niske temperature:
- ‘Brown Turkey’ – jedna od najotpornijih i najrasprostranjenijih sorti, sa srednje krupnim, smeđeljubičastim plodovima; pouzdano rađa i posle oštrijih zima.
- ‘Chicago Hardy’ – sorta poznata po izuzetnoj otpornosti na mraz; i kada nadzemni deo izmrzne, brzo se obnavlja iz korena i rađa iste godine.
- ‘Petrovača bela’ – stara dalmatinska sorta zelenkastožutih plodova, odličnog ukusa; daje rani i glavni rod.
- ‘Dalmatie’ – sorta krupnih, zelenih plodova sa crvenim mesom, pogodna i za gajenje u većim posudama.
Dva roda u jednoj godini
Mnoge sorte smokve rađaju dva puta godišnje. Prvi, rani rod sazreva u junu i julu na prošlogodišnjim granama – zbog toga što stiže oko Petrovdana, ove smokve kod nas se zovu „petrovače”. Glavni rod razvija se na ovogodišnjim mladarima i sazreva od avgusta do oktobra. U kontinentalnim krajevima rani rod često strada od zimskih mrazeva, pa je glavni rod važniji.
Sadnja smokve
Vreme sadnje
U kontinentalnim delovima Srbije smokvu je najbolje saditi u proleće, od kraja marta do kraja aprila, kada prođe opasnost od jačih mrazeva. Tako mlada biljka ima celu sezonu da se ukoreni i očvrsne pre prve zime. U južnim i toplijim krajevima moguća je i jesenja sadnja.
Izbor mesta i priprema zemljišta
Najvažniji uslov za uspeh je položaj. Smokva traži puno sunca i zaklon od hladnih severnih vetrova, pa je idealno mesto uz južni ili jugozapadni zid kuće, garaže ili ograde, koji danju akumulira toplotu, a noću je otpušta. Nije zahtevna u pogledu zemljišta – dobro uspeva i na siromašnijim, kamenitim i krečnim terenima – ali ne podnosi zabareno tlo u kojem se zadržava voda.
Postupak sadnje
- Iskopajte jamu dimenzija oko 60 × 60 cm i dubine 50 cm.
- Na dno stavite sloj šljunka ili krupnijeg peska ako je zemljište teško i vlažno.
- Iskopanu zemlju pomešajte sa zrelim kompostom ili stajnjakom.
- Sadnicu postavite 5–10 cm dublje nego što je bila u rasadniku – to podstiče razvoj novih izdanaka iz osnove i olakšava obnovu ako biljka izmrzne.
- Popunite jamu, lagano utabajte zemlju i obilno zalijte.
Smokva u saksiji
U hladnijim krajevima smokva se odlično gaji i u velikim posudama zapremine 40–60 litara, koje se zimi unose u negrejanu garažu, podrum ili ostavu sa temperaturom od 0 do 7 °C. Ograničen prostor za koren usporava rast i podstiče raniji ulazak u rod.
Preporuka
Ako sadite uz zid, ostavite razmak od najmanje 50–80 cm od temelja. Koren smokve je snažan i u potrazi za vodom može da ošteti cevi i temelje objekta.
Gajenje i nega smokve
Zalivanje
Mladu smokvu tokom prve dve godine redovno zalivajte, jednom do dva puta nedeljno, u zavisnosti od padavina. Ukorenjena stabla dobro podnose sušu, ali tokom porasta plodova umereno i ravnomerno zalivanje doprinosi krupnijim i sočnijim smokvama. Tokom sazrevanja izbegavajte obilno zalivanje, jer plodovi tada pucaju i gube slast.
Đubrenje
Smokvi nije potrebno mnogo đubriva. Dovoljno je u proleće ispod krune razastrti sloj zrelog komposta ili stajnjaka. Previše azota podstiče bujan rast listova i mladara na račun roda, a takvi mladari teže odrvene i lakše izmrzavaju.
Orezivanje
Smokva se orezuje u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođu jaki mrazevi. U kontinentalnim krajevima najbolje je oblikovati je kao nizak, višestabaoni žbun, koji je lakše zaštititi zimi i brzo se obnavlja.
- uklonite izmrzle, suve, bolesne i grane koje se ukrštaju,
- proredite unutrašnjost krune kako bi sunce dopiralo do plodova,
- ostavite dovoljno prošlogodišnjih grana ako želite rani rod,
- kod starijih, prerađenih grmova svake godine uklonite po jednu ili dve najstarije grane pri osnovi.
Zimska zaštita
Odrasla smokva podnosi kratkotrajne mrazeve do oko −12 °C, a niže temperature oštećuju jednogodišnje i starije grane. Čak i kada nadzemni deo izmrzne, koren obično preživi i u proleće potera nove izdanke. Za bolju zaštitu:
- krajem novembra malčirajte osnovu biljke slojem slame, lišća ili kore debljine 20–30 cm,
- mlade biljke tokom jakih mrazeva obavijte agrotekstilom ili jutom,
- izbegavajte zaštitu najlonom, jer se ispod njega skuplja vlaga i biljka se pregreva na suncu.
Zaštita od bolesti i štetočina
Smokva je otporna voćka i retko je ozbiljno ugrožena. Povremeno se javljaju štitaste vaši na granama, rđa smokve (narandžaste tačkice na naličju listova krajem leta) i virus mozaika smokve, koji izaziva svetle šare na listovima, ali obično ne utiče značajno na rod. Najveću štetu zrelim plodovima nanose ptice, ose i voćne mušice, pa je korisno smokvu u vreme sazrevanja prekriti zaštitnom mrežom.
Razmnožavanje
Smokva se veoma lako razmnožava reznicama. U kasnu zimu isecite zdrave, jednogodišnje grane dužine 20–25 cm i debljine olovke, i zabodite ih u saksije sa mešavinom zemlje i peska, tako da iznad zemlje ostanu jedno do dva okca. Držite ih na toplom i svetlom mestu i umereno zalivajte – koren se razvija za 4–8 nedelja. Smokva se može razmnožavati i izdancima iz korena i položenicama.
Berba i čuvanje
Kada i kako brati
Smokve ne dozrevaju posle branja, pa ih treba brati potpuno zrele: kada omekšaju, plod se povije na dršci, a kora dobije karakterističnu boju sorte i ponekad počne sitno da puca. Zrela smokva se lako odvaja od grane. Berite pažljivo, rano ujutru, i odmah ih stavite u plitku posudu u jednom sloju.
Napomena
Mlečni sok iz grana, listova i nezrelih plodova smokve može da izazove iritaciju kože, a u kombinaciji sa suncem i opekotine nalik plikovima. Prilikom berbe i orezivanja nosite rukavice i dugačke rukave.
Skladištenje
Sveže smokve su veoma kvarljive – u frižideru se čuvaju svega dva do tri dana. Za duže čuvanje suše se na suncu ili u sušari, zamrzavaju ili prerađuju u slatko, džem i kompot. Pravilno osušene smokve čuvaju se u zatvorenim teglama na hladnom i suvom mestu do godinu dana.
Upotreba smokve
Kulinarska primena
Smokve se jedu sveže, same ili uz pršut, sir i orahe, a odlične su i u salatama, kolačima i pečene sa medom. Sušene smokve su tradicionalna zimska poslastica, a slatko od zelenih smokava jedno je od najcenjenijih domaćih slatka.
Hranljiva vrednost
Smokve su bogate prehrambenim vlaknima, kalijumom, kalcijumom i magnezijumom, a sadrže i antioksidanse. Sušene smokve su zbog visokog sadržaja vlakana poznate po blagotvornom dejstvu na varenje, ali imaju i dosta šećera, pa ih treba jesti umereno.
Uz topao, zaklonjen položaj i malo zimske zaštite, smokva i u našim krajevima može godinama da rađa slatke plodove i da bude pravi ukras dvorišta.