Nana (Mentha × piperita), poznata i kao pitoma nana ili pepermint, jedna je od najpopularnijih začinskih i lekovitih biljaka. Njen osvežavajući miris i ukus potiču od mentola, a koristi se za čaj, limunade, deserte, salate i jela od mesa. Raste brzo, zahteva malo nege i uspeva i u bašti i u saksiji na prozoru.
Pitoma nana je prirodni hibrid vodene nane (Mentha aquatica) i kovrdžave nane (Mentha spicata), a gaji se u Evropi već vekovima. U Srbiji se tradicionalno sadi u gotovo svakoj bašti, a u prirodi kod nas rastu i srodne divlje vrste, poput dugolisne nane (Mentha longifolia), koja se nalazi pored potoka i na vlažnim livadama.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Mentha × piperita |
| Engleski naziv: Peppermint, Mint |
| Porodica: Lamiaceae (usnatice) |
| Životni ciklus: Višegodišnja zeljasta biljka |
| Visina: 30–90 cm |
| Listovi: Naspramni, jajasto kopljasti, nazubljeni, jakog mirisa; stabljika četvorougaona |
| Cvetanje: Od jula do septembra; sitni ljubičasti cvetovi u klasovima |
| Koren: Razgranati podzemni izdanci (rizomi) kojima se brzo širi |
| Uspeva: Na sunčanom ili polusenovitom mestu, u vlažnom i plodnom zemljištu |
Vrste i sorte
Najpoznatije vrste nane
Rod Mentha obuhvata veliki broj vrsta i hibrida, koji se razlikuju po mirisu, ukusu i izgledu listova:
- Pitoma nana, pepermint (Mentha × piperita) – najjači miris i najviše mentola; najbolja za čaj i lekovitu upotrebu.
- Kovrdžava nana (Mentha spicata) – blažeg, slađeg ukusa, sa manje mentola; idealna za kuhinju, tabule, jogurt sosove i koktele poput mohita.
- Jabučna nana (Mentha suaveolens) – mekani, dlakavi listovi i blag voćni miris.
- Čokoladna i narandžasta nana – sorte peperminta sa dodatnim aromama, popularne za deserte i napitke.
- Dugolisna, divlja nana (Mentha longifolia) – samonikla vrsta sivkastih, dlakavih listova, koja se koristi i u narodnoj medicini.
Zašto se pitoma nana ne gaji iz semena
Pitoma nana je sterilan hibrid i retko stvara klijavo seme, a seme drugih vrsta nane često daje biljke različitog mirisa i kvaliteta. Zato se nana gotovo uvek razmnožava vegetativno – delovima korena, izdancima ili reznicama – čime se čuvaju sve osobine matične biljke.
Sadnja nane
Vreme sadnje
Nanu je najbolje saditi u proleće (april–maj) ili rano u jesen (septembar), kada su temperature umerene, a zemljište vlažno. Rasad kupljen u saksiji može se saditi tokom cele sezone, uz redovno zalivanje u prvim nedeljama.
Izbor mesta i priprema zemljišta
Nana najbolje uspeva na sunčanom do polusenovitom mestu. Na punom suncu ima više eteričnog ulja, ali traži češće zalivanje, dok u polusenci listovi ostaju krupniji i nežniji. Voli plodno, rastresito i stalno umereno vlažno zemljište bogato humusom. Pre sadnje u zemlju unesite malo zrelog komposta.
Postupak sadnje
- Pripremite delove korena (rizoma) dužine 10–15 cm sa nekoliko okaca, ožiljene reznice ili rasad iz saksije.
- Sadite ih na dubinu od 5–8 cm, u redove ili pojedinačno.
- Zemlju oko biljaka lagano utabajte i obilno zalijte.
- Do ukorenjavanja održavajte zemljište stalno vlažnim.
Razmak između biljaka
Nana se sadi na razmaku od 30–40 cm između biljaka i oko 50 cm između redova. Već tokom prve sezone podzemni izdanci popuniće prazan prostor.
Preporuka
Nana se veoma brzo širi i lako zauzme celu leju. Posadite je u veliku saksiju ili kofu bez dna ukopanu 25–30 cm u zemlju, ili u posebnu leju ograđenu ivičnjacima. Tako ćete je zadržati na jednom mestu.
Gajenje i nega nane
Zalivanje
Nana ne voli da se zemljište potpuno osuši. Tokom leta zalivajte je dva do tri puta nedeljno, a za vreme vrućina i svakodnevno, posebno ako raste na suncu ili u saksiji. Zalivajte u zoni korena, ujutru ili predveče. Sloj malča od slame ili pokošene trave pomaže da zemljište duže ostane vlažno.
Đubrenje
U proleće, kada biljka krene da raste, oko nane razastrite sloj zrelog komposta. Posle svake obilnije košnje možete je prihraniti blagim organskim đubrivom. Izbegavajte prekomerno đubrenje azotom, jer daje bujne, ali manje aromatične listove i povećava osetljivost na rđu.
Orezivanje i košenje
Redovno zakidanje vrhova podstiče grananje i stvaranje novih, mladih listova. Posle prve veće berbe biljke skratite za polovinu – za nekoliko nedelja ponovo će potpuno olistati. Krajem jeseni stabljike odsecite tik iznad zemlje. Na svake tri do četiri godine zasad obnovite, jer stare biljke slabije rastu i lakše obolevaju.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešća bolest nane je rđa – narandžastosmeđi jastučići na naličju listova, posle kojih listovi žute i opadaju. Zaražene stabljike odmah odsecite i uklonite iz bašte. Pri vlažnom vremenu može se javiti i pepelnica. Od štetočina nanu napadaju lisne vaši, crveni pauk, buvači i nanina zlatica – mala, metalno zelena buba koja grize listove. Dobra provetrenost, proređivanje gustih zasada i redovno obnavljanje leje najbolja su prevencija.
Napomena
Nanu koju koristite za čaj i ishranu ne prskajte hemijskim preparatima. Ako je tretman neophodan, primenite isključivo sredstva dozvoljena u organskoj proizvodnji i poštujte karencu pre berbe.
Razmnožavanje
Nana se najlakše razmnožava deljenjem bokora u proleće ili jesen: iskopajte deo biljke sa korenom i presadite ga na novo mesto. Može se razmnožavati i reznicama – vrhove stabljika dužine 8–10 cm stavite u čašu sa vodom, gde će za 7–10 dana razviti koren, a zatim ih posadite u zemlju ili saksiju.
Nana u saksiji
U saksiji prečnika najmanje 25–30 cm nana odlično uspeva na balkonu ili prozoru. Koristite kvalitetan supstrat, obezbedite dobru drenažu i zalivajte redovno, jer se zemlja u saksiji brže suši. Na svakih godinu-dve biljku podelite i presadite u svež supstrat.
Berba i sušenje
Kada i kako brati
Listovi nane mogu se brati tokom cele sezone, čim biljka dostigne visinu od 15–20 cm. Za sušenje je najbolje brati neposredno pred cvetanje, krajem juna i u julu, kada listovi sadrže najviše eteričnog ulja. Stabljike odsecite oštrim makazama 5–10 cm iznad zemlje, kasno pre podne, kada se rosa osuši. U toku sezone moguće su dve do tri obilne berbe.
Sušenje i skladištenje
- stabljike vežite u manje snopove i okačite ih naopako na prozračnom, senovitom mestu,
- listove možete sušiti i raspoređene u tankom sloju na papiru ili situ,
- u sušari temperatura ne sme da pređe 35 °C, jer eterično ulje isparava,
- osušene listove čuvajte u zatvorenim staklenim teglama, na tamnom i suvom mestu, do godinu dana.
Sveže listove možete i zamrznuti – usitnjene u kalupima za led, prelivene vodom, odlični su za limunade i ledeni čaj.
Upotreba nane
Kulinarska primena
Nana se koristi za čaj, limunade, koktele i ledene napitke, a odlično se slaže sa jagnjetinom, mladim krompirom, graškom, jogurt sosovima i voćnim salatama. Sastavni je deo tabule salate, a sveži listovi lepo ukrašavaju deserte.
Lekovita svojstva
Listovi pitome nane sadrže eterično ulje bogato mentolom i mentonom. Čaj od nane tradicionalno se koristi za:
- ublažavanje nadimanja, grčeva i tegoba sa varenjem,
- smanjenje mučnine,
- osveženje i lakše disanje pri prehladi, kroz udisanje pare,
- ublažavanje glavobolje, uz utrljavanje razblaženog ulja na slepoočnice.
Napomena
Nana i čaj od nane mogu da pojačaju gorušicu i refluks, pa ih osobe sa ovim tegobama treba da koriste oprezno. Nerazblaženo eterično ulje nane ne nanosite na kožu, a preparate sa mentolom ne koristite kod male dece, naročito na licu i oko nosa.
Jednom posađena, nana će vas iz godine u godinu snabdevati svežim, mirisnim listovima – samo joj obezbedite dovoljno vlage i držite njeno širenje pod kontrolom.