Ruža (Rosa spp.) s pravom nosi titulu kraljice cveća. Raskošni cvetovi, bogatstvo boja i oblika i opojan miris učinili su je najomiljenijim ukrasnim grmom u baštama širom sveta, pa i u Srbiji. Gaji se u lejama, uz ograde i pergole, u saksijama na terasama, a koristi se i za rezano cveće, slatko i ružinu vodicu.
Rod ruža obuhvata više od stotinu divljih vrsta, rasprostranjenih uglavnom na severnoj polulopti, i desetine hiljada kultivisanih sorti nastalih ukrštanjem tokom više vekova. Kod nas je od davnina poznat šipak (Rosa canina), divlja ruža koja se i danas koristi kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Rosa spp. |
| Engleski naziv: Rose |
| Porodica: Rosaceae (ruže) |
| Životni ciklus: Višegodišnji listopadni grm |
| Visina: Od 30 cm kod minijaturnih do 3–5 m kod puzavica |
| Listovi: Neparno perasti, sa 5–7 nazubljenih listića; stabljike najčešće sa trnovima |
| Cvetanje: Od maja do oktobra kod remontantnih sorti, kod ostalih jednom, u maju i junu |
| Plod: Šipurak – crven ili narandžast lažni plod bogat vitaminom C |
| Uspeva: Na sunčanom i provetrenom mestu, u plodnom, dubokom i propusnom zemljištu |
Vrste i sorte
Najvažnije grupe ruža
Ruže se u vrtlarstvu dele u nekoliko grupa, prema izgledu, načinu rasta i nameni:
- Čajni hibridi – uspravni grmovi visine 60–120 cm sa krupnim, pojedinačnim cvetovima na dugim drškama; klasične ruže za rezano cveće.
- Floribunde (mnogocvetne ruže) – niži i gušći grmovi sa cvetovima u gronjama; cvetaju obilno i gotovo bez prekida, idealne za leje i niske žive ograde.
- Puzavice (penjačice) – ruže sa dugim izdancima koje se vode uz zid, ogradu, pergolu ili luk.
- Žbunaste i engleske ruže – bujni grmovi starinskog izgleda, sa punim, mirisnim cvetovima.
- Pokrivači tla – niske, razgranate ruže koje se šire po tlu; otporne i jednostavne za održavanje.
- Minijaturne ruže – niske sorte sitnih cvetova, pogodne za saksije i ivice leja.
Kako izabrati sortu
Pri izboru sorte osim boje i mirisa obratite pažnju na otpornost prema bolestima, posebno prema pepelnici i crnoj pegavosti lišća – savremene, otporne sorte zahtevaju znatno manje prskanja. Za početnike su odličan izbor floribunde i pokrivači tla, a ako želite stalno cvetanje, birajte sorte označene kao remontantne, koje cvetaju više puta tokom sezone.
Sadnja ruže
Vreme sadnje
- Ruže sa golim korenom sade se u jesen (oktobar–novembar), dok zemlja nije smrznuta, ili u rano proleće (mart–april). Jesenja sadnja je bolja, jer se koren razvija tokom zime.
- Ruže u kontejnerima mogu se saditi tokom cele sezone, osim u vreme velikih vrućina i mrazeva.
Izbor mesta i priprema zemljišta
Ruži je potrebno najmanje šest sati direktnog sunca dnevno i dobra provetrenost, jer se na zasenčenim i zagušljivim mestima lako razvijaju gljivične bolesti. Najbolje uspeva u dubokom, plodnom i propusnom zemljištu, blago kisele do neutralne reakcije (pH 6–7). Ne sadite novu ružu na mesto gde je dugo rasla druga ruža, jer će slabije napredovati, ili prethodno zamenite zemlju u sadnoj jami.
Postupak sadnje
- Ruže sa golim korenom pre sadnje potopite u vodu na 12–24 sata.
- Iskopajte jamu dimenzija oko 40 × 40 cm i dubine 40 cm.
- Iskopanu zemlju pomešajte sa dve do tri lopate zrelog stajnjaka ili komposta.
- Skratite oštećene i predugačke korenove, a izdanke na 15–20 cm.
- Postavite ružu tako da mesto kalemljenja (zadebljanje pri dnu stabla) bude 3–5 cm ispod površine zemlje – tako je zaštićeno od izmrzavanja.
- Popunite jamu, lagano utabajte zemlju i obilno zalijte.
Razmak između biljaka
Čajni hibridi i floribunde sade se na razmaku od 40–60 cm, žbunaste i engleske ruže na 80–100 cm, a puzavice na 1,5–2 m jedna od druge.
Preporuka
Posle jesenje sadnje ružu zagrnite zemljom do visine od 15–20 cm. Tako će bezbedno prezimeti, a u proleće, kada prođu jaki mrazevi, zemlju pažljivo razgrnite.
Gajenje i nega ruže
Zalivanje
Ruže vole ređe, ali obilno zalivanje – jednom do dva puta nedeljno po 10–15 litara vode po grmu, a tokom letnjih vrućina i češće. Zalivajte ujutru i direktno na zemlju, a ne po listovima, jer vlažno lišće pogoduje razvoju bolesti. Sloj malča od kore drveta ili komposta čuva vlagu i smanjuje rast korova.
Đubrenje
Ruže su zahtevne u pogledu ishrane. Prvo prihranjivanje obavite u proleće, kada krenu pupoljci, specijalnim đubrivom za ruže ili kompostom. Drugo prihranjivanje sledi posle prvog talasa cvetanja, krajem juna. Od sredine avgusta prestanite sa đubrivima bogatim azotom, kako bi mladari odrveneli pre zime; tada je korisno dodati đubrivo bogato kalijumom.
Orezivanje
Glavno orezivanje obavlja se u rano proleće, kada prođu jaki mrazevi, a pupoljci počnu da bubre – najčešće krajem marta, u vreme cvetanja forzicije.
- Čajni hibridi – ostavite 3–5 najjačih izdanaka i skratite ih na 2–4 okca (15–25 cm iznad zemlje).
- Floribunde – orezuju se blaže, na 4–6 okaca (oko 30 cm).
- Puzavice – glavne izdanke ne skraćujte, već samo bočne grane, na 2–3 okca; stare i iscrpljene izdanke uklonite pri osnovi.
- Pokrivači tla – dovoljno je proređivanje i uklanjanje suvih grana.
Rez se pravi oštrim makazama, koso, oko 5 mm iznad okca okrenutog ka spolja. Uvek uklonite suve, bolesne i izdanke koji se ukrštaju, kao i divlje izbojke koji rastu iz podloge, ispod mesta kalemljenja.
Uklanjanje precvetalih cvetova
Tokom leta redovno uklanjajte precvetale cvetove kod remontantnih sorti. Rez pravite iznad prvog lista sa pet listića – tako podstičete ružu da brzo potera nove cvetne izdanke. Krajem leta prestanite sa ovim postupkom i ostavite cvetove da formiraju šipurke.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti ruža su:
- Pepelnica – bela, praškasta prevlaka na listovima i mladim izdancima.
- Crna pegavost lišća – tamne, okrugle pege sa nazubljenim ivicama, posle kojih listovi žute i opadaju.
- Rđa ruže – narandžasti jastučići na naličju listova.
- Plamenjača – ljubičaste mrlje na listovima pri vlažnom i hladnijem vremenu.
Od štetočina ruže najčešće napadaju lisne vaši, crveni pauk, tripsi i larve ružine lisne ose. Prevencija je najvažnija: sunčano i provetreno mesto, otporne sorte, zalivanje u zoni korena i redovno uklanjanje obolelog lišća, koje ne treba bacati u kompost.
Napomena
Opalo lišće zaraženo crnom pegavošću sakupite i uklonite iz bašte već u jesen. Gljivica prezimljava upravo na njemu i na proleće ponovo zarazi ružu.
Razmnožavanje
Ruže se u rasadnicima najčešće razmnožavaju okuliranjem (kalemljenjem pupoljka) na podlogu od šipka, tokom jula i avgusta. U kućnim uslovima najjednostavnije je razmnožavanje reznicama: u jesen isecite zrele, olistale izdanke dužine oko 20 cm, uklonite donje listove i zabodite ih do dve trećine dužine u rastresitu zemlju na zaklonjenom mestu. Do proleća većina reznica razvije koren. Puzavice i pokrivači tla lako se razmnožavaju i položenicama.
Prezimljavanje ruža
Većina ruža dobro podnosi zime u Srbiji, ali je mesto kalemljenja osetljivo na jake mrazeve. Krajem novembra zagrnite osnovu grma zemljom ili kompostom do visine od 15–20 cm. Ruže u saksijama premestite uz zid kuće i umotajte saksiju jutom ili agrotekstilom, a stablašice zaštitite tako što ćete krunu obaviti agrotekstilom.
Upotreba ruže
Ukrasna primena
Ruže se sade pojedinačno ili u grupama, u lejama, kao niske žive ograde, uz pergole i zidove. Za rezano cveće berite cvetove rano ujutru, kada su pupoljci tek počeli da se otvaraju, i odmah ih stavite u vodu.
Kulinarska i lekovita primena
Od latica mirisnih ruža, naročito damaščanske ruže (Rosa damascena), pravi se ružina vodica, ružino ulje i tradicionalno slatko od ruže. Za jelo koristite isključivo latice ruža koje nisu tretirane pesticidima. Šipurak, plod šipka, izuzetno je bogat vitaminom C i koristi se za čaj, džem i sirup.
Uz sunčano mesto, redovno zalivanje i pravilno prolećno orezivanje, ruža će vas godinama nagrađivati raskošnim cvetovima i mirisom koji ispunjava celu baštu.