Krastavac (Cucumis sativus) je jedno od najomiljenijih letnjih povrća u Srbiji. Nezamenljiv je u šopskoj salati, tzatzikiju i hladnim letnjim jelima, a kornišoni iz tegle su obavezan deo zimnice u gotovo svakom domaćinstvu. Gaji se lako, brzo rađa i uz pravilnu negu daje obilan rod tokom celog leta.
Krastavac potiče iz Indije, iz podnožja Himalaja, gde se gaji više od 3000 godina. Odatle se proširio na Bliski istok i u Evropu. Pripada istoj porodici kao tikvica, bundeva, dinja i lubenica, pa sa njima deli i mnoge zahteve u pogledu toplote, vode i hranljivih materija.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Cucumis sativus |
| Engleski naziv: Cucumber |
| Porodica: Cucurbitaceae (tikve) |
| Životni ciklus: Jednogodišnja zeljasta biljka |
| Visina: Puzavica ili penjačica sa vrežama dužine 1,5–3 m |
| Listovi: Krupni, srcoliki, sa 3–5 plitkih režnjeva, hrapavi na dodir |
| Cvetanje: Od juna do septembra; žuti muški i ženski cvetovi na istoj biljci |
| Plod: Izdužen zeleni plod, dužine 5–40 cm, zavisno od sorte |
| Uspeva: Na toplom i sunčanom mestu, u plodnom, rastresitom i vlažnom zemljištu |
Vrste i sorte
Podela prema nameni
- Salatni krastavci – plodovi dužine 20–40 cm, tanke kore i sitnog semena, namenjeni jelu u svežem stanju. Duge sorte najbolje uspevaju u plastenicima.
- Kornišoni – sitni plodovi dužine 5–12 cm, čvrsti i bradavičasti, idealni za kiseljenje i turšiju.
- Univerzalne sorte – plodovi srednje veličine koji se jedu sveži, a mogu se i kiseliti ako se beru mladi.
Domaće sorte i hibridi
Starije, domaće sorte imaju muške i ženske cvetove, pa su im za zametanje plodova potrebni insekti oprašivači. Savremeni partenokarpni F1 hibridi zameću plodove bez oprašivanja, imaju pretežno ženske cvetove i daju veći i ujednačeniji prinos, zbog čega su naročito pogodni za plastenike. Kada birate seme, obratite pažnju na otpornost prema plamenjači i pepelnici, koja je obično navedena na pakovanju.
Sadnja krastavca
Vreme sadnje
Krastavac je izrazito osetljiv na hladnoću. Seme klija tek kada se zemljište zagreje na najmanje 15 °C, a najbolje na 20–25 °C. Mraz uništava biljke, a već ispod 10 °C rast se zaustavlja.
- direktna setva na otvorenom – od sredine maja, kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva,
- proizvodnja rasada – setva u čaše ili kontejnere krajem aprila, a rasađivanje posle 3–4 nedelje, kada biljke imaju 2–3 prava lista,
- plastenik – sadnja rasada od sredine aprila, u zavisnosti od temperature u objektu.
Priprema zemljišta
Krastavac traži sunčan položaj zaklonjen od jakog vetra i plodno, rastresito zemljište bogato humusom, blago kisele do neutralne reakcije (pH 6–7). Na jesen ili rano u proleće unesite 3–4 kg zrelog stajnjaka ili komposta po kvadratnom metru. Ne sadite krastavac na mestu gde su prethodne tri do četiri godine rasle tikvice, dinje, lubenice ili bundeve, jer se u zemljištu zadržavaju iste bolesti.
Postupak sadnje
- Seme sejte na dubinu od 2–3 cm, po 2–3 semena u kućicu.
- Posle nicanja ostavite najjaču biljku, a ostale odsecite makazama pri tlu – ne čupajte ih, da ne biste oštetili koren susedne biljke.
- Rasad sadite pažljivo, sa celom grudvom zemlje, jer krastavac ne podnosi oštećenje korena.
- Posle sadnje obilno zalijte mlakom vodom.
Razmak između biljaka
Kod gajenja po zemlji razmak između redova treba da bude 100–120 cm, a u redu 30–40 cm. Kod gajenja uz špalir ili mrežu dovoljno je oko 100 cm između redova i 25–30 cm između biljaka u redu.
Preporuka
Gajenje uz špalir, žičanu ogradu ili mrežu štedi prostor, olakšava berbu i smanjuje pojavu bolesti, jer se listovi brže suše posle kiše i zalivanja, a plodovi ne leže na vlažnoj zemlji.
Gajenje i nega krastavca
Zalivanje
Plod krastavca sastoji se od oko 95 % vode, pa biljka traži redovno i ujednačeno zalivanje, naročito u vreme cvetanja i plodonošenja. Zalivajte ujutru, mlakom (ustajalom) vodom, direktno u zonu korena – kvašenje listova pogoduje razvoju plamenjače. Najbolje rešenje je sistem kap po kap. Malčiranje slamom ili pokošenom travom čuva vlagu u zemljištu i sprečava prljanje plodova.
Napomena
Nagle promene vlažnosti zemljišta – smenjivanje suše i obilnog zalivanja – najčešći su uzrok gorčine plodova, deformisanih krastavaca i opadanja mladih plodova.
Đubrenje
Pored osnovnog đubrenja stajnjakom, krastavac prihranjujte na svakih 10–14 dana. U fazi porasta koristite đubriva sa više azota, a od početka cvetanja đubriva bogatija kalijumom, koji poboljšava zametanje i kvalitet plodova. Odlični su i organski preparati, poput razblaženog čaja od koprive (1:10) ili tečnog biohumusa.
Vezivanje i zalamanje
Kada biljke dostignu 30–40 cm, usmerite ih uz špalir ili mrežu i lagano vežite. Kod partenokarpnih hibrida u plasteniku obično se uklanjaju svi bočni izdanci i cvetovi do visine od 50–60 cm, kako bi biljka najpre razvila snažan koren i stablo. Kod domaćih sorti na otvorenom dovoljno je prekinuti vrh glavnog stabla posle 5–6 listova, što podstiče razvoj bočnih grana na kojima se formira najviše ženskih cvetova.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti krastavca su:
- Plamenjača – uglaste žute pege na licu lista i sivoljubičasta prevlaka na naličju; javlja se pri toplom i vlažnom vremenu.
- Pepelnica – bela, praškasta prevlaka na listovima, naročito u drugoj polovini leta.
- Virus mozaika krastavca – mozaično šarenilo i deformacija listova i plodova; prenose ga lisne vaši.
Od štetočina krastavac najviše napadaju lisne vaši, crveni pauk (grinje), tripsi i, u plastenicima, bela leptirasta vaš. Prevencija je najvažnija: plodored, otporne sorte, dobra provetrenost i pravilno zalivanje. Za suzbijanje u domaćem vrtu prednost dajte preparatima dozvoljenim u organskoj proizvodnji i strogo poštujte karencu, jer se plodovi beru gotovo svakodnevno.
Razmnožavanje
Krastavac se razmnožava isključivo semenom. Seme hibrida nije pogodno za ponovnu setvu, jer biljke iz njega ne zadržavaju osobine roditelja. Kod domaćih sorti seme možete sakupiti sami: ostavite nekoliko najlepših plodova da potpuno sazru i požute, izvadite seme, ostavite ga 2–3 dana da fermentiše u sopstvenom soku, zatim ga isperite i osušite. Pravilno čuvano seme krastavca zadržava klijavost pet i više godina.
Berba i čuvanje
Kada i kako brati
Prvi plodovi stižu za berbu 50–70 dana posle setve. Berite ih mlade, pre nego što seme očvrsne:
- kornišone pri dužini od 5–9 cm,
- salatne krastavce pri dužini od 15–25 cm, zavisno od sorte,
- plodove odsecajte nožem ili makazama, sa delom drške, kako ne biste oštetili vreže.
Berite na svaka dva do tri dana. Redovna berba podstiče biljku da zameće nove plodove, dok prezreli plodovi koji ostanu na biljci usporavaju dalje plodonošenje.
Skladištenje
Sveži krastavci se čuvaju u frižideru, u fioci za povrće, najbolje do nedelju dana. Ne držite ih pored paradajza, banana i jabuka, jer etilen koji ove namirnice oslobađaju ubrzava žućenje i omekšavanje krastavaca. Za dugotrajno čuvanje kornišoni se kisele ili konzervišu kao turšija.
Upotreba krastavca
Kulinarska primena
Krastavac se najčešće jede svež – u salatama, sendvičima, hladnim čorbama i sosovima poput tzatzikija. Kornišoni se kisele u slanom ili sirćetnom rastvoru sa mirođijom, belim lukom i lovorom i neizostavan su deo tradicionalne zimnice.
Hranljiva vrednost
Krastavac ima veoma malo kalorija (oko 15 kcal na 100 g) i sadrži vitamin K, vitamin C, kalijum i antioksidanse. Zbog visokog sadržaja vode odlično osvežava i doprinosi hidrataciji tokom letnjih dana, pa je čest izbor u laganoj i zdravoj ishrani.
Uz topao i sunčan položaj, redovno zalivanje i čestu berbu, nekoliko biljaka krastavca biće dovoljno da celo leto imate sveže plodove za salatu, a na jesen i nekoliko tegli domaćih kornišona.