Vinova loza (lat. Vitis vinifera) je jedna od najvažnijih voćnih kultura u svetu i nezaobilazan deo srpske poljoprivrede. Gaji se pretežno zbog plodova – grožđa, koji se koriste za jelo, pravljenje vina, sokova i sušenih proizvoda. Poreklo vuče iz oblasti između Crnog mora i Kaspijskog jezera, ali se danas gaji širom Evrope, uključujući i gotovo sve krajeve Srbije.
Ova biljka ima izuzetno dugu tradiciju na Balkanu – arheološki nalazi pokazuju da se vinova loza gajila na ovom prostoru još u vreme Rimskog carstva. Danas, vinogradarstvo predstavlja važnu granu privrede u mnogim delovima Srbije – od Fruške gore, preko Župe, pa do Negotinske Krajine.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Vitis vinifera |
| Naziv na engleskom: Grapevine |
| Životni ciklus: Višegodišnja listopadna loza |
| Visina: Do 5 m |
| Cvetanje: Maj – jun |
| Plodovi: Grozdovi, sazrevaju od avgusta do oktobra |
| Listovi: Srcoliki, duboko urezani, svetlo do tamnozeleni |
| Stablo: Drvenasto, savitljivo, koristi potpore za rast |
| Koren: Duboko razvijen, otporan na sušu |
Vrste i sorte
U Srbiji se uzgaja veliki broj sorti vinove loze, koje se dele prema nameni:
Popularni varijeteti
U Srbiji se gaji veliki broj sorti vinove loze, koje se dele prema nameni – na stolne, vinske i sorte za sušenje. Stolne sorte poput Muskat Hamburga ili Kardinala koriste se za konzumaciju u svežem obliku. Vinske sorte, kao što su Prokupac, Vranac, Smederevka ili Tamjanika, čine osnovu domaće vinske industrije. Postoje i sorte bez semenki, poput Sultanine, koje se koriste za sušenje.
Razlike između sorti
Razlike između sorti ogledaju se u boji plodova, otpornosti na bolesti, vremenu sazrevanja i sadržaju šećera. Neke sorte, kao što je Tamjanika, poznate su po izraženom aromatskom profilu, dok druge, poput Prokupca, pružaju odličnu osnovu za ozbiljna crvena vina.
Sadnja
Vreme sadnje
Vinova loza se sadi u jesen (oktobar-novembar) ili rano proleće (mart-april), pre kretanja vegetacije. Jesenja sadnja omogućava bolje ukorenjavanje tokom zime.
Priprema zemljišta
- Duboko oranje (30–40 cm)
- Dodavanje stajnjaka i mineralnih đubriva (NPK 7:20:30 najčešće)
- Dobro drenirano zemljište (izbegavati zadržavanje vode)
Postupak sadnje
- Iskopati jamu dubine 40–50 cm
- U jamu staviti malo đubriva i zemljišta
- Postaviti sadnicu tako da kalem ostane iznad nivoa tla
- Zatrpati i zaliti sa 10–15 litara vode
Razmak između biljaka
- Stolne sorte: 2,5 m x 1,5 m
- Vinske sorte: 2 m x 1 m
Špalirski uzgoj je najčešći, uz potpore i žicu.
Gajenje i nega
Zalivanje
Vinova loza zahteva stalnu brigu tokom cele godine. Zalivanje je naročito važno tokom sušnih perioda i u fazi formiranja i sazrevanja plodova. Ipak, prekomerno zalivanje treba izbegavati jer može dovesti do truljenja korena ili razvoja bolesti.
Đubrenje
Đubrenje se vrši u više navrata. U proleće se najčešće koriste azotna đubriva, dok se u jesen zemljište obogaćuje fosforom i kalijumom. Organsko đubrivo, kao što je stajnjak, preporučuje se svake druge ili treće godine.
Orezivanje / oblikovanje
Orezivanje je ključan deo nege vinove loze. Zimska rezidba, koja se obavlja u periodu mirovanja, oblikuje čokot i uklanja suvišne lastare. Tokom leta se sprovodi zelena rezidba, kojom se proređuje lisna masa i omogućava bolje provetravanje i osunčanost grozdova. Na ovaj način se ne samo poboljšava kvalitet plodova, već se i smanjuje rizik od bolesti.
Zaštita od bolesti i štetočina
Vinova loza je osetljiva na nekoliko bolesti, među kojima su najpoznatije plamenjača, pepelnica i siva trulež. Pravilna zaštita podrazumeva redovno prskanje odgovarajućim preparatima, ali i preventivne mere poput dobrog razmaka, prozračivanja i uklanjanja zaraženih delova. Od štetočina, česta pojava su grozdovi smotavci i vaši, koji se mogu kontrolisati biološkim ili hemijskim sredstvima.
Razmnožavanje
Razmnožavanje vinove loze predstavlja važan korak u očuvanju i proširivanju vinograda, kao i u podizanju novih zasada. U praksi se kod nas najčešće koristi razmnožavanje reznicama, koje je jednostavno, pristupačno i uspešno za većinu domaćih sorti.
Najpogodnije vreme za uzimanje reznica je kasna jesen ili zima, kada loza uđe u fazu mirovanja. Biraju se zdravi i zreli jednogodišnji lastari, koji se seku na dužinu od oko 30 do 40 cm, sa 3 do 4 okca (pupoljka). Donji rez se pravi odmah ispod okca, a gornji nekoliko centimetara iznad. Reznice se čuvaju tokom zime u vlažnom pesku ili piljevini, na hladnom mestu, kako bi se očuvala vlaga i sprečilo isušivanje.
U proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, reznice se sade u prethodno pripremljeno zemljište. Donji deo reznice se uranja u zemljište do drugog okca, a mesto sadnje se obilno zaliva. Tokom narednih nedelja, uz redovno zalivanje i zaštitu od korova, reznice počinju da razvijaju korenov sistem. Do kraja vegetacije, mlade sadnice mogu biti spremne za presađivanje na stalno mesto.
Pored reznica, profesionalni vinogradari često pribegavaju kalemljenju, naročito kod plemenitih sorti koje su osetljivije na bolesti, kao što je filoksera. U tom slučaju koristi se podloga koja je otporna na štetočine i bolesti tla, dok se plemenita sorta kalemi na nju. Kalemljenje se najčešće izvodi u rano proleće, a najpoznatije metode uključuju kalemljenje na zeleni pupoljak i “engleski spoj”.
Treća, manje korišćena metoda je razmnožavanje položenicama. Ova tehnika podrazumeva savijanje mladih, dugih izdanaka do tla i njihovo ukopavanje jednim delom u zemlju. Na tom mestu se formira koren, a kada se mlada biljka dovoljno razvije, može se odvojiti od matične loze i posaditi samostalno.
Bez obzira na metod, ključno je birati zdrave i vitalne biljke za razmnožavanje, jer samo takvi primerci mogu dati jak čokot i dobar prinos u narednim godinama.
Berba i skladištenje
Kada i kako brati
Vreme berbe zavisi od sorte, klime i nadmorske visine. U nižim krajevima berba može početi već krajem avgusta, dok se u brdskim i planinskim predelima najčešće obavlja tokom septembra i oktobra. Plodovi se beru kada dostignu punu zrelost, što se može proceniti prema ukusu, boji i čvrstini bobica, ali i prema sadržaju šećera.
Grožđe se najbolje bere ujutru ili uveče, kada su temperature niže. Poželjno je koristiti makaze i paziti da se ne oštete grozdovi. Nakon berbe, grožđe se može čuvati u hladnjaku nekoliko dana, a za duže skladištenje preporučuje se sušenje ili prerada.
Skladištenje
- Stolno grožđe: može se čuvati do dve nedelje u hladnjaku (4–8°C)
- Sušenje: na suncu ili u sušarama, sorte bez semenki idealne
- Zamrzavanje: moguće, ali bobice gube teksturu
Upotreba
Kulinarska primena
- Sveže grožđe (stočno i desertno)
- Vino – Srbija ima dugu tradiciju vinarstva
- Rakija od grožđa (lozovača)
- Sušeno grožđe – kao zdrava užina
- Sokovi i želei
Dekorativna primena
- Vinova loza može se uzgajati kao ukrasna biljka – pergole, zidovi, balkoni
- Posebno atraktivna u jesen kada listovi menjaju boju
Lekovita svojstva
- Plodovi: bogati antioksidansima (resveratrol), dobri za srce
- Listovi: koriste se za sarmice i imaju blaga protivupalna svojstva
- Semenke: ulje iz semenki koristi se u kozmetici