Tikvice su nezaobilazna biljka u baštama širom Srbije, kako zbog svoje jednostavne nege, tako i zbog široke kulinarske primene. Ova izuzetno plodna biljka potiče iz Srednje Amerike, a u Evropi se gaji vekovima. U našim krajevima, tikvice su prepoznate kao simbol letnje kuhinje, ali i kao biljka koja lako uspeva i u dvorištima i u plastenicima.
Zanimljivost: Tikvice se mogu brati dok su još veoma male, ali i kada dostignu impozantnu veličinu od preko 30 cm. Njihovo brašno se koristi kao bezglutenska alternativa u zdravoj ishrani.
Botaničke karakteristike tikvice
| Latinski naziv: Cucurbita pepo |
| Engleski naziv: Zucchini |
| Životni ciklus: Jednogodišnja biljka |
| Visina biljke: 40–100 cm, u zavisnosti od sorte |
| Cvetanje: Jun–avgust (žuti cvetovi, jednopolni) |
| Plodovi: Duguljasti, cilindrični ili kruškoliki, različitih boja – najčešće zeleni, žućkasti ili šareni |
| Listovi: Veliki, hrapavi, često sa belim šarama |
| Oprašivanje: Potrebno za plodonošenje (pčele i drugi insekti) |
| Koren: Plitak, razgranat |
| Rast: Brz, bujan, sa tendencijom širenja |
Vrste i sorte tikvica
Na srpskom tržištu i u amaterskom uzgoju prisutno je više varijeteta tikvica, ali najčešće se uzgajaju sledeće:
Popularni varijeteti
- Beogradska tikvica – domaća sorta, svetlozelene kore, pogodna za prženje i pohovanje.
- Zucchini – tamnozelena, često se koristi za roštilj i grilovanje.
- Žuta tikvica (Golden zucchini) – dekorativna i blagog ukusa, idealna za salate.
- Okrugla tikvica (Tondo di Nizza) – pogodna za punjenje i pečenje.
Razlike između sorti
- Boja i oblik ploda: od tamnozelene do žute i prugaste; od duguljastog do loptastog oblika.
- Brzina zrenja: rane sorte se beru već 40 dana nakon setve.
- Prinos: hibride često odlikuje veća otpornost i veći broj plodova.
- Ukus: razlike u slatkoći i strukturi mesa.
Sadnja tikvica
Vreme sadnje
Tikvice se sade krajem aprila ili početkom maja, kada prođe opasnost od mraza i zemlja se zagreje na barem 15°C. U toplijim krajevima Srbije, setva može početi i ranije, uz upotrebu agrotekstila.
Priprema zemljišta
Tikvice vole plodno, rastresito i bogato zemljište. Idealno pH zemljišta je između 6,0 i 7,5. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada i unošenje stajnjaka ili komposta u jesen.
Postupak sadnje
Mogu se sejati direktno u zemlju ili prethodno uzgajati rasad. U oba slučaja, seme se sadi na dubinu od 3–5 cm. Ukoliko koristite rasad, sadnja se obavlja kada biljke imaju 3–4 razvijena lista.
Razmak između biljaka
Preporučeni razmak je 80–100 cm između redova i 50–70 cm između biljaka u redu. Tikvice imaju bujan rast, pa im je potreban prostor za širenje.
Gajenje i nega
Tikvice su zahvalne biljke, ali uz osnovnu negu daju daleko veći prinos.
Zalivanje
Zalivaju se redovno, posebno u periodu cvetanja i plodonošenja. Koristiti mlaku vodu i zalivati direktno uz koren, izbegavajući kvašenje lišća – kako bi se sprečile gljivične infekcije.
Đubrenje
Najbolji rezultati se postižu ako se kombinuje organsko i mineralno đubrenje. Dodavanje NPK đubriva (10:10:10) svake 2–3 nedelje doprinosi zdravom razvoju biljaka i plodova.
Orezivanje / oblikovanje
Tikvice se ne orezuju klasično kao paradajz, ali se mogu ukloniti donji listovi koji dodiruju zemlju, ili bolesni i sasušeni delovi biljke. To poboljšava cirkulaciju vazduha i smanjuje rizik od bolesti.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti:
- Plamenjača (Peronospora)
- Pepelnica
- Trulež ploda
Štetočine:
- Vaši, tripsi, grinje i buba tikvica.
Prirodna zaštita podrazumeva redovno posmatranje biljaka, upotrebu preparata na bazi koprive, belog luka i sapuna. Kod ozbiljnijih infekcija, koriste se dozvoljeni fungicidi.
Razmnožavanje
Tikvice se razmnožavaju semenom. Svaka zrela tikvica sadrži desetine semena koje se može osušiti i čuvati za sledeću sezonu. Seme se suši u hladu i čuva u papirnim kesicama.
Berba i skladištenje
Kada i kako brati
Tikvice se beru kada dostignu dužinu od 15–20 cm, jer tada imaju najlepšu teksturu i ukus. Redovno branje podstiče biljku da razvija nove plodove. Cvetovi se beru ujutru, dok su sveži, a koriste se za punjenje i prženje.
Skladištenje
Sveže ubrane tikvice se čuvaju u frižideru, u papirnoj kesi, do 7 dana. Mogu se i zamrznuti nakon blanširanja. Sušenje nije preporučljivo zbog visokog sadržaja vode.
Za duže čuvanje može se praviti zimnica – tikvice u teglama sa sirćetom, kao salata ili ajvar.
Upotreba tikvica
Kulinarska primena
Tikvice su izuzetno svestrane u kuhinji. Mogu se:
- Pržiti, pohovati ili grilovati
- Koristiti za čorbe i potaže
- Puniti mesom, pirinčem ili sirom
- Dodavati u musake i složence
- Pravite od njih sirove špagete (zoodles)
- Koristiti u slatkim receptima (muffini, hleb sa tikvicama)
Cvet tikvice se takođe koristi – najčešće se puni sirom i prži u testu.
Dekorativna primena
Okrugle i šarene sorte tikvica, kao i veliki žuti cvetovi, često se koriste u rustičnim kuhinjama i na pijacama za ukrašavanje. U jesenjim dekoracijama tikvice se kombinuju sa bundevama i kukuruzom.
Lekovita svojstva
Tikvice sadrže mnogo vode (preko 90%), dijetetska vlakna, vitamin C i kalijum. Pomažu u detoksikaciji organizma, poboljšavaju varenje, snižavaju krvni pritisak i imaju blagotvorno dejstvo na bubrege i kožu.