Paradajz (Solanum lycopersicum) je jedna od najomiljenijih biljaka u domaćem vrtlarstvu i svakodnevnoj ishrani. Njegova sočna struktura i bogat ukus čine ga nezaobilaznim sastojkom u gotovo svakom srpskom domaćinstvu, bilo da se koristi svež, u kuvanim jelima ili kao zimnica. Pravilna nega i čuvanje paradajza ključni su za bogat prinos i kvalitet plodova. Ovaj vodič pomoći će vam da uzgajate zdrav paradajz, od sadnje do berbe i skladištenja.
Paradajz potiče iz Južne Amerike, gde je vekovima bio deo ishrane lokalnih naroda. U Evropu je stigao u 16. veku, a danas je nezaobilazna povrtarska kultura širom sveta. Iako se nekada smatrao otrovnim, danas je paradajz sinonim za zdravu ishranu.
U srpskim baštama, paradajz se gaji i na otvorenom i u plastenicima, zavisno od vremenskih uslova. Pored toga što je ukusan, paradajz je i izuzetno bogat vitaminima A, C i K, antioksidansima i likopenom – prirodnim pigmentom koji ima snažna zaštitna svojstva za zdravlje srca i krvnih sudova.
Botaničke karakteristike:
| Latinski naziv: Solanum lycopersicum |
| Engleski naziv: Tomato |
| Životni ciklus: jednogodišnja biljka |
| Visina: 50–200 cm, u zavisnosti od sorte |
| Cvetanje: od maja do avgusta |
| Plodovi: bobice različitih veličina i boja (crveni, narandžasti, žuti) |
| Listovi: duboko urezani, aromatični |
| Korenov sistem: razgranat, dubok i snažan |
| Oprašivanje: većinom samooplodnja, ali pomažu i pčele |
| Uspeva na temperaturi: optimalno 20–27°C, ne podnosi mraz |
Vrste i sorte
U Srbiji se uzgaja veliki broj sorti paradajza, od starih domaćih do savremenih hibrida. Neke od najpopularnijih su:
- Volovsko srce (Oxheart): krupni, mesnati plodovi, odličan za salate
- Rijeka F1: otporna hibridna sorta, pogodna za plasteničku proizvodnju
- Novosadski jabučar: klasična sorta idealna za otvorene prostore
- Šeri paradajz: sitni, slatki plodovi, idealni za grickanje i dekoraciju
Razlike između sorti:
- Veličina ploda: šeri paradajz vs. volovsko srce
- Otpornost: hibridi su otporniji na bolesti i nepovoljne uslove
- Vreme sazrevanja: rane sorte (40–60 dana) vs. kasne sorte (80–100 dana)
- Namena: salata, sok, kuvanje, sušenje, zimnica
Sadnja
Vreme sadnje
Paradajz se u Srbiji obično sadi kao rasad, nakon što prođe opasnost od mraza – krajem aprila do početka maja. U plastenicima se sadnja može vršiti već od marta.
Priprema zemljišta
Paradajz voli plodno, rastresito i dobro drenirano zemljište bogato organskom materijom. Idealna pH vrednost zemljišta je između 6,0 i 6,8.
Preporuke za pripremu:
- Duboko prekopavanje (30–40 cm) tokom jeseni
- Unošenje stajnjaka ili komposta
- Priprema gredica nekoliko dana pre sadnje
Postupak sadnje
- Rasad mora biti star 5–7 nedelja, sa 4–6 razvijenih listova
- Sadi se do prve lisne rozete
- Zaliti obilno nakon sadnje
- Obezbediti oslonac (kolac ili mreža)
Razmak između biljaka
- Redovi: 70–100 cm
- Razmak u redu: 30–50 cm
- Gušći razmak za šeri i niske sorte, širi za krupne i visoke sorte
Gajenje i nega
Zalivanje
Biljke treba zalivati redovno, ali umereno – idealno ujutru ili kasno uveče. Prekomerno zalivanje može dovesti do truljenja korena, dok neredovno zalivanje izaziva pucanje plodova. Najbolje je koristiti odstajalu ili kišnicu, a voda se sipa direktno u zonu korena, izbegavajući orošavanje listova.
Đubrenje
Đubrenje je takođe važno, naročito u fazi cvetanja i formiranja plodova. Pre sadnje, zemlju je dobro obogatiti stajnjakom, dok se tokom sezone koristi prihrana bogata kalijumom i fosforom. Azot treba dodavati pažljivo jer u velikim količinama podstiče bujan rast, ali slabi plodonošenje.
Orezivanje i oblikovanje
Redovno orezivanje zaperaka – bočnih izdanaka koji rastu iz pazuha listova – posebno je važno kod visokih sorti. Na taj način se energija biljke usmerava na razvoj glavnog stabla i plodova. Donje listove koji dodiruju zemlju treba uklanjati kako bi se smanjila vlažnost i sprečila pojava bolesti.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti:
- Plamenjača (Phytophthora infestans)
- Pepelnica
- Bakterijska pegavost
Preventiva i zaštita:
- Sadnja zdravog rasada
- Održavanje rastojanja i provetrenosti
- Prskanje prirodnim preparatima (bakar, čaj od koprive, mleko i soda)
- Biološki insekticidi protiv vaši i grinja
Razmnožavanje
Paradajz se najčešće razmnožava iz semena. Moguće je i ožiljavanje zaperaka u vodi, što je jednostavan način dobijanja dodatnih biljaka tokom sezone.
Berba i skladištenje
Kada i kako brati?
Paradajz se bere kada plodovi dostignu punu boju i čvrstinu. Rani plodovi se mogu brati poluzreli i dozrevati na tamnom mestu.
Saveti za berbu:
- Bere se ručno, laganim uvrtanjem ploda
- Izbegavati berbu po kiši da se ne prenose bolesti
- Koristiti korpe ili kutije sa rupicama
Skladištenje
- Svež paradajz: čuvati na sobnoj temperaturi (ne u frižideru, gubi ukus)
- Zimnica: paradajz se lako konzervira kuvanjem u sok, sos, pire ili se suši
- Zamrzavanje: sečeni ili pasirani plodovi se mogu čuvati duboko zamrznuti
Upotreba
Kulinarska primena
Paradajz je osnovna namirnica u srpskoj kuhinji:
- Svež u salatama (paradajz salata, šopska, grčka)
- Kuvani u sosovima i čorbama
- Osnova za ajvar, sok od paradajza, pinđur i druge zimnice
- Sušen za koncentrat i prah
Lekovita svojstva
- Bogat likopenom, snažnim antioksidansom
- Podržava zdravlje srca, kože i vida
- Pomaže u snižavanju krvnog pritiska
- Deluje protivupalno i osvežava organizam