Orah (Juglans regia) je višegodišnje drvo koje zauzima posebno mesto u voćarstvu Srbije. Cenjen je kako zbog svog ukusnog i hranljivog ploda, tako i zbog otpornosti, dugovečnosti i dekorativnog izgleda. Pored bogate kulinarske upotrebe, orah je poznat i po lekovitim svojstvima, što ga čini dragocenom biljkom u domaćinstvima širom zemlje.
U Srbiji se gaji vekovima, naročito u brdsko-planinskim predelima, gde daje stabilan prinos i dobro podnosi različite klimatske uslove. Njegova jednostavna nega i sposobnost da preživi u manje plodnim zemljištima čine ga pogodnim i za manje iskusne voćare.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Juglans regia |
| Naziv na engleskom: Walnut |
| Životni ciklus: Višegodišnja listopadna biljka |
| Visina: Obično od 10 do 25 metara |
| Cvetanje: April – maj (muški i ženski cvetovi na istoj biljci) |
| Plodovi: Jezgrasti plod (orah), sazreva u septembru i oktobru |
| Kora i lišće: Lišće je neparno perasto, karakterističnog mirisa, dok je kora sivo-smeđa i vremenom postaje izbrazdana |
| Korenski sistem: Dubok, jak i razgranat |
| Uspeva: Umereno-kontinentalna klima, na nadmorskim visinama od 200 do 800 m |
Vrste i sorte
U Srbiji se gaji nekoliko sorti oraha koje su se pokazale otpornim i prinosnim u našim uslovima:
Popularne sorte:
- Šeinovo – domaća sorta, otporna na bolesti, srednje rana
- Sava – krupni plodovi, dobra otpornost na mraz
- Rasna – kasna sorta, pogodna za niže predele
- Franquette (Francuska) – pogodna za komercijalni uzgoj, kasno cveta
- Chandler (SAD) – veoma popularna u intenzivnim zasadima, traži veću negu
Razlike između sorti:
- Vreme sazrevanja: od sredine septembra do sredine oktobra
- Otpornost na mraz i bolesti: domaće sorte obično su otpornije
- Veličina i kvalitet jezgra: sorte kao što je Chandler daju krupno jezgro i visok procenat iskoristivosti
Sadnja
Vreme sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju oraha je kasna jesen (oktobar-novembar) ili rano proleće (mart), kada biljka miruje.
Priprema zemljišta
Orah traži duboka, rastresita, dobro drenirana zemljišta, pH vrednosti između 6 i 7. Pre sadnje se preporučuje:
- Duboko oranje (40-60 cm)
- Unošenje stajnjaka ili komposta
- Analiza zemljišta i eventualna korekcija kiselosti
Postupak sadnje
- Iskopati jamu dimenzija najmanje 60x60x60 cm
- Na dno staviti sloj stajnjaka i zemlju
- Postaviti sadnicu tako da vrat korena bude u ravni sa zemljom
- Dobro utabati i zaliti vodom
Razmak između biljaka
- Intenzivni zasadi: 5 x 7 m
- Manji voćnjaci ili pojedinačna sadnja: 8 x 8 m
Pravilno rastojanje obezbeđuje dobru osvetljenost i ventilaciju krošnje.
Gajenje i nega
Zalivanje
U prvim godinama nakon sadnje redovno zalivanje je ključno, naročito u sušnim letnjim mesecima. Odrasli orah ima dubok koren i dobro podnosi sušu, ali u periodu formiranja ploda može trpeti bez dodatnog navodnjavanja.
Đubrenje
- Stajnjak: jednom godišnje u jesen
- Mineralna đubriva: u proleće, najbolje na osnovu analize zemljišta
- Preporučuju se NPK đubriva sa naglaskom na fosfor i kalijum radi boljeg plodonošenja.
Orezivanje i oblikovanje
- Prvih nekoliko godina formira se krošnja, najčešće centralni vođa
- U kasnijim godinama orezivanje se svodi na uklanjanje suvih i oštećenih grana
- Orezivanje se obavlja u februaru ili martu
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti u Srbiji su:
- Bakterijska pegavost lista i ploda (Xanthomonas juglandis)
- Antraknoza oraha (Gnomonia leptostyla)
- Plamenjača i pepelnica*
Štetni insekti uključuju:
- Orahova muva (Rhagoletis completa)
- Orahov moljac (Cydia pomonella)
Preventiva:
- Održavanje higijene voćnjaka
- Prskanje bakarnim preparatima u jesen i rano proleće
- Upotreba feromonskih klopki
Razmnožavanje
Razmnožavanje oraha može se obaviti generativno (semenom) i vegetativno (kalemljenjem), ali u praksi se najčešće koristi kalemljenje, jer daje stabilniji, ranije rađajući i kvalitetniji zasad.
Razmnožavanje semenom
Ovaj metod se najčešće koristi za proizvodnju podloga na koje se kasnije kalemi plemka željene sorte. Može se koristiti i za sadnju oraha iz jezgra, ali tada nije moguće garantovati sortne karakteristike (može doći do degeneracije ili različitih osobina ploda).
Postupak:
- Seme se vadi iz zrelih i zdravih plodova, po mogućstvu sa stabala poznate i proverene genetike.
- Neophodna je stratifikacija – orasi se ostavljaju u vlažnom pesku ili piljevini na hladnom mestu (4–6°C) tokom 90–120 dana.
- Seme se sadi u rano proleće, na dubinu od oko 5–7 cm.
- Mlade biljke se presađuju sledeće godine, kada formiraju dobar korenski sistem.
Važno
Drveće razmnoženo semenom kasnije rađa (često tek nakon 8–10 godina) i nema ujednačene osobine ploda.
Razmnožavanje kalemljenjem
Ovo je najpouzdaniji metod za dobijanje sorti sa željenim osobinama, i koristi se u svim profesionalnim zasadima u Srbiji.
Vrste kalemljenja kod oraha:
- Engleski spoj (na jezičak): koristi se u rano proleće (mart) kada i podloga i plemka miruju. Omogućava čvrst spoj i visok procenat uspešnosti.
- Ljuljajući spoj (eng. whip-and-tongue graft): varijacija sa dodatnim usekom za bolje prijanjanje.
- Na raskol: koristi se kada je podloga znatno deblja od plemke.
- Okuliranje (pupom): ređe kod oraha, jer uspešnost nije tako visoka kao kod jabuke ili šljive.
Postupak:
- Pripremiti dobro razvijenu podlogu (obično dvogodišnja biljka iz semena oraha).
- Seći plemku od zdrave biljke željene sorte, sa 2–3 pupoljka.
- Obaviti kalemljenje i zaštititi spoj parafinom ili kalemarskom trakom.
- Držati biljku u uslovima sa visokom vlagom i umerenim temperaturama dok se spoj ne sraste.
Vreme kalemljenja:
- Zimsko (februar–mart): u zatvorenim uslovima (staklenik, plastenik)
- Prolećno (mart–april): direktno na otvorenom
U voćarskim rasadnicima u Srbiji najčešće se koriste domaće podloge (semenjak oraha) zbog bolje prilagođenosti lokalnim uslovima, a kalemi se sortama kao što su Šeinovo, Sava, i Chandler.
Napomena o mikropropagaciji
U savremenim rasadnicima koristi se i mikrorazmnožavanje in vitro, ali to je skupa i zahtevna tehnika, koja nije uobičajena za manje proizvođače. Njena prednost je genetska uniformnost i brža proizvodnja sadnica.
Berba i čuvanje
Kada i kako brati
Orah sazreva krajem septembra i tokom oktobra. Plod se bere kada zelena lupina pukne i orah počne da ispada. Poželjno je ručno sakupljanje kako bi se izbegla oštećenja.
Skladištenje
- Nakon berbe, orasi se suše na promaji u tankom sloju
- Optimalna temperatura skladištenja: 10–15°C
- Vlažnost prostora ne sme prelaziti 60%
- Čuvaju se u vrećama od jute ili mrežastim kesama
Uslovi skladištenja direktno utiču na trajnost i kvalitet jezgra – pravilno skladišten orah može trajati i do 12 meseci.
Upotreba
Kulinarska primena
Orah je nezaobilazan sastojak u mnogim domaćim receptima:
- Slatkiši: baklava, orah torta, sitni kolači
- Hleb i peciva: dodaje se u testo za puniji ukus
- Salate i jela: koristi se u sosovima, nadevima, pa čak i kao preliv za testeninu
Lekovita svojstva
- Jezgro je bogato omega-3 masnim kiselinama, vitaminima E i B
- Deluje kao prirodni antioksidans
- Listovi i pregrade se koriste za čajeve protiv upala i problema sa varenjem
- Zeleni orasi u medu koriste se za jačanje imuniteta
U narodnoj medicini orah se koristi i za spoljašnju primenu – kao obloga kod kožnih oboljenja.