Matovilac (Valerianella locusta), poznat i kao poljska salata ili korov salata, je nežna, ukusna i izuzetno hranljiva biljka koja je sve popularnija među ljubiteljima zdrave ishrane. Potiče iz Evrope i zapadne Azije, a danas se uspešno gaji i u Srbiji, naročito u ravničarskim predelima i u plastenicima. Odlikuje se blagim, orašastim ukusom i mekanim listovima, što ga čini savršenim dodatkom svežim salatama.
Zanimljivo je da su matovilac nekada smatrali korovom, ali su ga evropski kuvari i nutricionisti rehabilitovali zbog njegovih brojnih benefita. Danas se koristi i u organskoj proizvodnji, jer ne zahteva agresivne hemikalije za uspešan rast.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Valerianella locusta |
| Naziv na engleskom: Corn salad, Lamb’s lettuce |
| Životni ciklus: Jednogodišnja biljka |
| Visina: 10–20 cm |
| Cvetanje: Mart–maj (ako se ne bere pre toga) |
| Plod: Sitna suva semenka |
| Korenski sistem: Plitak, lako prilagodljiv |
| Listovi: Mali, ovalni, mekani, tamnozeleni |
| Otpornost: Podnosi niže temperature, otporan na blage mrazeve |
Vrste i sorte
U Srbiji se najčešće gaji nekoliko sorti matovilca koje se razlikuju po veličini listova, brzini rasta i otpornosti na bolesti:
- Vit – rana sorta, mali listovi, brzo klija
- Gala – srednje rana, bujnija rozeta, pogodna za plasteničku proizvodnju
- Verte de Cambrai – francuska sorta, odlična za jesenju setvu
- Elan – otporna na niske temperature, pogodna za kasnu jesen i ranu zimu
Razlike između sorti uglavnom se ogledaju u brzini rasta, veličini i boji listova, kao i otpornosti na mraz. Za kućne bašte i plastenike najčešće se biraju sorte koje brzo rastu i daju kompaktnu rozetu.
Sadnja
Vreme sadnje
U Srbiji se matovilac najčešće seje u avgustu i septembru, za jesenju i zimsku berbu, kao i u martu, za prolećnu upotrebu. U toplijim krajevima može uspevati i tokom zime, naročito u zaštićenim uslovima (plastenici, niski tuneli).
Priprema zemljišta
Matovilac voli rastresita, humusna i dobro drenirana zemljišta. pH vrednost treba da bude između 6,0 i 7,0. Pre setve, poželjno je:
- Plitko prekopati zemljište
- Dodati kompost ili pregoreli stajnjak
- Izravnati površinu i odstraniti kamenje i grubu organsku materiju
Postupak sadnje
Matovilac se najčešće direktno seje u zemlju. Seje se plitko – na dubinu od oko 0,5–1 cm. Može se sejati u redove ili razbacano (tzv. široko). Ukoliko se seje u redove:
- Seje se gustije jer se biljke koriste dok su mlade
- Pokriti laganim slojem zemlje ili peska
Razmak između biljaka
- Razmak između redova: 10–15 cm
- Razmak u redu: nije neophodan jer se često ne presađuje – koristi se u gustoj sadnji
Gajenje i nega
Zalivanje
Matovilac voli umereno vlažno zemljište. Prekomerno zalivanje može izazvati truljenje korena, dok suša smanjuje kvalitet listova. Idealno je zalivati:
- Ujutru ili uveče
- Umereno, uz održavanje vlage bez zadržavanja vode
Đubrenje
Nije zahtevan, ali mu prija organska prihrana:
- Pre setve: kompost ili pregoreli stajnjak
- Tokom rasta: đubrivo bogato azotom (npr. koprivina čorba, tečno đubrivo od fermentisanog bilja)
Izbegavati mineralna đubriva pred berbu zbog rizika od nakupljanja nitrata u listovima.
Orezivanje / Oblikovanje
Nije potrebno oblikovati matovilac jer formira prirodnu rozetu. Ukoliko se ne bere, biljka može procvetati i proizvesti seme.
Zaštita od bolesti i štetočina
Matovilac je relativno otporan, ali može biti pogođen:
- Pepelnicom – javlja se pri visokoj vlažnosti i nedovoljnoj cirkulaciji vazduha
- Trulež korena – zbog prekomernog zalivanja
- Puževi i pužići – posebno u jesenjem periodu
Prevencija: izbegavati gustu sadnju, redovno proveravati biljke, koristiti prirodna sredstva (kafa, pepeo, ručno skupljanje puževa).
Razmnožavanje
Matovilac se razmnožava isključivo semenom. Moguće je sakupiti sopstveno seme nakon cvetanja, ali se češće koristi kupljeno, deklarisano seme zbog veće pouzdanosti.
Berba
Kada i kako brati
Matovilac se bere ručno, kada listovi formiraju rozetu, pre nego što biljka procveta. Idealno vreme za berbu je:
- 2 meseca nakon setve, najčešće od oktobra do decembra i od aprila do maja
Bere se cela rozeta, odsecanjem tik iznad korena, što omogućava moguće sekundarno izbijanje novih listova (ako uslovi dozvoljavaju).
Skladištenje
Matovilac je osetljiv na vlagu i temperaturu. Najbolje ga je:
- Skladištiti u plastičnim kesama u frižideru, do 5 dana
- Ne prati pre skladištenja – voda ubrzava kvarenje
Za duže čuvanje nije pogodan, pa se preporučuje konzumacija ubrzo nakon berbe.
Upotreba
Kulinarska primena
Matovilac se koristi isključivo sirov, jer kuvanjem gubi ukus i teksturu. Najčešće se koristi:
- U salatama – kao glavni sastojak ili dodatak (npr. sa sirom, orasima, limunom)
- Kao dekoracija na tanjiru
- U smutijima i zdravim obrocima
Zbog blagog ukusa, često ga vole i deca, a odlično se slaže sa maslinovim uljem i limunovim sokom.
Lekovita svojstva
Matovilac je bogat:
- Vitaminima C i A
- Folnom kiselinom
- Gvožđem i kalijumom
- Antioksidansima
Deluje umirujuće, poboljšava varenje i doprinosi jačanju imuniteta. Nizak sadržaj kalorija i visok nivo vlakana čine ga odličnim izborom za dijetalnu ishranu.