Malina (Rubus idaeus) je jedno od najcenjenijih voćnih kultura u Srbiji. Njeno bogatstvo vitaminima, izuzetan ukus i lekovita svojstva čine je izuzetno popularnom i među proizvođačima i među potrošačima. Srbija je jedan od vodećih izvoznika maline u svetu, posebno cenjene zbog visokog kvaliteta i intenzivnog ukusa. Ipak, da bi se dobio vrhunski plod, neophodna je pravilna sadnja, nega i čuvanje.
Malina je višegodišnji grm iz porodice ruža (Rosaceae), koji prirodno raste u umerenim klimatskim uslovima Evrope i Azije. U prirodi je često nalazimo na ivicama šuma, livadama i uz potoke, a danas se intenzivno gaji u komercijalne svrhe.
U Srbiji je gajenje maline naročito rasprostranjeno u zapadnim i jugozapadnim krajevima – Arilje, Ivanjica, Priboj i Užice su među najpoznatijim regijama. Plod se koristi svež, ali i za preradu u sokove, džemove, sušene proizvode i prirodne lekove.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Rubus idaeus |
| Naziv na engleskom: Raspberry |
| Životni ciklus: Višegodišnja biljka |
| Visina: Do 2 metra |
| Cvetanje: Maj–jun |
| Stabljika: Dvogodišnja, sa trnjem kod većine sorti |
| Listovi: Zeleni, nazubljeni, sastavljeni od 3–5 liski |
| Korenski sistem: Plitak, ali široko razgranat |
Vrste i sorte
Postoji više desetina sorti malina, a izbor odgovarajuće sorte zavisi od klime, vrste zemljišta i načina korišćenja ploda (sveža potrošnja ili prerada).
Popularni varijeteti u Srbiji
- Vilamet – najzastupljenija sorta u Srbiji, otporna, daje plodove jarke crvene boje.
- Miker – odlična za zamrzavanje, kasnije sazreva od Vilameta.
- Polka – remontantna sorta, donosi plodove dva puta godišnje.
- Heritidž – poznata po velikim plodovima i dužem periodu berbe.
Razlike između sorti
- Remontantne sorte (poput Polke) rađaju dva puta godišnje – u julu i u septembru.
- Letnje sorte (poput Vilameta i Mikera) rađaju jednom, ali obiluju plodovima.
- Razlikuju se po otpornosti na bolesti, kvalitetu i čvrstini plodova, što je važno za transport.
Sadnja
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju malina je kasna jesen (oktobar-novembar) ili rano proleće (mart). Jesenja sadnja se preporučuje jer biljka ima dovoljno vremena da razvije koren i bolje krene na proleće.
Priprema zemljišta
Malina zahteva dobro drenirano zemljište, bogato humusom, sa pH vrednošću između 5,5 i 6,5. Pre sadnje se preporučuje:
- Duboko oranje (30–40 cm)
- Unošenje stajnjaka ili komposta (30–50 t/ha)
- Dodavanje NPK đubriva u osnovnoj obradi
Izbegavati teška, zabarena ili previše kisela zemljišta.
Postupak sadnje
- Pripremiti sadnice sa zdravim korenom, bez oštećenja.
- Saditi tako da koren bude oko 5 cm ispod površine zemljišta.
- Dobro zaliti nakon sadnje i nagrnuti zemlju oko korena.
Razmak između biljaka
- Između redova: 2–3 metra
- U redu: 40–60 cm
Za intenzivne zasade koristi se špalirski sistem – sadnice se vezuju za žicu radi boljeg osvetljenja i lakšeg održavanja.
Gajenje i nega
Zalivanje
Malina zahteva umereno, ali redovno zalivanje, posebno u periodima suše i formiranja plodova. Najkritičniji periodi su:
- Tokom cvetanja
- Tokom sazrevanja plodova
Navodnjavanje kap po kap je najefikasnije jer štedi vodu i ne kvasi lišće, čime se smanjuje rizik od bolesti.
Đubrenje
Đubrenje treba uskladiti sa analizom zemljišta. Osnovna preporuka:
- U proleće: Azotna đubriva (KAN, UREA) za jači porast
- U jesen: Fosforna i kalijumova đubriva za pripremu za narednu sezonu
Organsko đubrenje (stajnjak, kompost) se unosi na jesen.
Orezivanje/Oblikovanje
- Letnje sorte: uklanjaju se izdanci koji su doneli plod (dvogodišnji izdanci) odmah nakon berbe.
- Remontantne sorte: orezuju se svi izdanci do zemlje na jesen ili rano proleće.
Održavanje prozračnog zasada sprečava razvoj bolesti i omogućava bolju osvetljenost.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti:
- Siva trulež (Botrytis) – napada plodove u vlažnim uslovima
- Rđa maline – javlja se na listovima
- Korenska trulež – uzrokovana lošim drenažama
Zaštita se sprovodi preventivno kombinovanjem hemijskih sredstava i pravilne agrotehnike.
Štetočine:
- Malinina mušica – polaže jaja u pupoljke
- Lisne vaši – prenose viruse
- Žičnjaci i grčice – oštećuju koren
Zaštita se vrši preventivno primenom fungicida, insekticida i agrotehničkih mera.
Razmnožavanje
Malina se najčešće razmnožava vegetativno, što znači da se nove biljke dobijaju iz delova postojeće biljke. Najzastupljeniji način razmnožavanja u Srbiji je putem korenovih izdanaka, jer je jednostavan, prirodan i veoma efikasan. Tokom vegetacije, matična biljka razvija izdanke iz korena koji se mogu pažljivo odvojiti i presaditi na drugo mesto. Ovi izdanci se obično vade u jesen ili rano proleće, kada je biljka u fazi mirovanja, što omogućava bolje ukorenjavanje i smanjen stres za biljku.
Pored izdanaka, moguće je razmnožavanje i deljenjem busena, što je nešto ređi, ali efikasan metod za starije zasade. Busen se pažljivo iskopava i deli na više delova, pri čemu svaki deo mora imati zdrav koren i najmanje jedan pupoljak. Takođe, napredni uzgajivači ponekad koriste i reznice korena koje se režu na dužinu od 10–15 cm i sade horizontalno u rastresito, vlažno zemljište, najčešće u plastenicima ili rasadnicima. Nakon nekoliko nedelja, iz njih niču nove biljke.
Za profesionalnu proizvodnju i veće plantaže, koristi se i in vitro razmnožavanje, koje omogućava dobijanje zdravog i virusno čistog sadnog materijala. Ovaj metod je skuplji, ali omogućava dobijanje velikog broja genetski identičnih biljaka za kratak vremenski period, što je ključno za ozbiljnu komercijalnu proizvodnju.
Bez obzira na izabranu metodu, važno je obezbediti da sadni materijal bude zdrav, bez tragova bolesti i štetočina, kako bi se osigurao uspešan prinos i dugovečnost zasada.
Berba
Kada i kako brati
Malina se bere ručno, jer su plodovi osetljivi. Optimalno vreme za berbu je:
- Ujutru ili uveče, kada temperature nisu visoke
- Na svaka 2–3 dana, u punoj sezoni
Plodovi se beru kada su potpuno zreli – lako se odvajaju od peteljke.
Skladištenje
Sveže ubrane maline se čuvaju u hladnim uslovima, pri temperaturi od 0 do 2 stepena, najduže nekoliko dana. Za duže čuvanje, koriste se zamrzavanje, sušenje ili prerada. Plastične i drvene gajbice sa dobrom ventilacijom pomažu u očuvanju kvaliteta tokom skladištenja i transporta.
Upotreba
Kulinarska primena
Malina je izuzetno cenjena u kulinarstvu:
- Sveža – kao desert, dodatak žitaricama i jogurtima
- Prerađena – sokovi, džemovi, sirupi, voćne pite, sladoledi
- Kao aroma – za čajeve i alkoholna pića (rakija, likeri)
Lekovita svojstva
Malina je bogata vitaminom C, antioksidansima, vlaknima i flavonoidima. Ima:
- Protivupalna svojstva
- Svojstvo jačanja imuniteta
- Pozitivno delovanje na krvni pritisak i probavu
Čaj od lista maline koristi se tradicionalno za olakšavanje menstrualnih tegoba i jačanje materice kod trudnica (u konsultaciji sa lekarom).