Lubenica (Citrullus lanatus) je omiljeno letnje voće širom Srbije, poznata po svom sočnom ukusu i osvežavajućim svojstvima. Njena sezona počinje već krajem juna, a pravi vrhunac dostiže tokom jula i avgusta. Iako se najčešće konzumira sirova, lubenica je i izazov za uzgoj jer zahteva pažljivo planiranje, kvalitetno zemljište i redovnu negu.
U ovom tekstu otkrivamo sve što treba da znate o pravilnoj sadnji, uzgoju, nezi i skladištenju lubenice na području Srbije – bilo da ste hobi baštovan ili ozbiljan proizvođač.
Lubenica potiče iz Afrike, ali je zahvaljujući svojoj prilagodljivosti i popularnosti brzo pronašla dom u mnogim delovima sveta, uključujući i Srbiju. Danas se najviše gaji u Vojvodini, Pomoravlju i Mačvi, ali uspeva i u drugim krajevima s toplijom klimom.
Zanimljivo je da lubenica sadrži čak 92% vode, što je čini idealnim prirodnim izvorom hidratacije. Takođe, ona je bogata antioksidansima, posebno likopenom, koji doprinosi zdravlju srca i kože.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Citrullus lanatus |
| Naziv na engleskom: Watermelon |
| Životni ciklus: jednogodišnja biljka |
| Visina: do 30 cm (polegli rast) |
| Vreme cvetanja: maj – jul |
| Vreme zrenja plodova: kraj juna – avgust |
| Tip ploda: bobica (tehnički klasifikovana kao „pepo”) |
| Korenov sistem: razgranat, prodire duboko u zemljište |
| Listovi: krupni, duboko urezani |
| Cvetovi: jednopolni, žute boje, jednodomna biljka |
| Polinacija: insekti (najčešće pčele) |
Vrste i sorte
U Srbiji se gaje različite sorte lubenica, koje se razlikuju po veličini, boji mesa, debljini kore i vremenu sazrevanja.
Popularni varijeteti
- Crimson Sweet – najzastupljenija sorta, srednje rana, meso crveno i vrlo slatko
- Sugar Baby – manja lubenica, idealna za ličnu upotrebu, ranog sazrevanja
- Charleston Gray – prepoznatljiva po izduženom obliku i sivo-zelenoj kori
- Black Diamond – tamnozelena kora, meso vrlo sočno i slatko
- Mini lubenice – sorte poput Tiger Baby ili Faerie, odlične za manje vrtove
Razlike između sorti
- Vreme sazrevanja: rana (70 dana), srednja (85 dana), kasna (100+ dana)
- Oblik ploda: okrugli ili izduženi
- Boja kore: prugasta, jednobojna, tamna
- Debljina kore: tanja za brzo konzumiranje, deblja za duže skladištenje
- Veličina ploda: od 2 kg (mini sorte) do preko 10 kg
Sadnja
Pravilna sadnja je temelj uspešnog uzgoja lubenice. Srbija ima povoljne klimatske uslove, ali je važno uskladiti sadnju sa regionalnim vremenskim prilikama.
Vreme sadnje
Lubenica se sadi kada prođe opasnost od mraza, a temperatura zemljišta dostigne barem 15°C. To je obično od kraja aprila do sredine maja u južnim delovima Srbije, dok se u Vojvodini sadi od početka maja do kraja maja.
Priprema zemljišta
Lubenica zahteva duboko, rastresito i dobro drenirano zemljište. Idealna pH vrednost je između 6 i 6,8. Poželjno je obaviti jesenje oranje i dodati stajnjak ili kompost. U proleće, pre sadnje, zemljište se fino usitni i po potrebi dodaje kompleksno đubrivo (NPK 10:10:10).
Postupak sadnje
- Sadnja se obavlja direktno semenom ili preko rasada (posebno kod ranijih sorti).
- Rupa za sadnju treba da bude 3-4 cm duboka za seme, dok se rasad presađuje tako da se ne ošteti koren.
- Sadnja se može obavljati na ravnom terenu ili na bankovima (uzdignutim lejama), što poboljšava drenažu.
Razmak između biljaka
- Između redova: 150–200 cm
- U redu: 80–120 cm
- Mini sorte mogu biti zasađene nešto gušće.
Gajenje i nega
Lubenica traži sunce, toplotu i redovno zalivanje, ali preterano navodnjavanje može biti štetno. Pravilna nega tokom vegetacije značajno povećava prinos i kvalitet plodova.
Zalivanje
Najvažnije je zalivati ujutru, direktno u zonu korena, bez kvašenja listova. Tokom sušnih perioda, navodnjavanje treba biti obilno jednom do dva puta nedeljno. Pre berbe, količinu vode treba smanjiti kako bi plod bio slađi.
Đubrenje
- Prvo đubrenje: prilikom sadnje (organsko i NPK đubrivo)
- Drugo: u fazi formiranja cvetova (više fosfora)
- Treće: kada počinju da rastu plodovi (više kalijuma)
Folijarna prihrana može pomoći u stresnim uslovima (npr. nagle promene temperature).
Orezivanje/oblikovanje
Nije obavezno, ali se preporučuje uklanjanje viška zaperaka kod bujnih biljaka. Ostaviti 2–3 glavne vriježe i do 3 ploda po biljci.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti:
- Plamenjača
- Pepelnica
- Fuzarioza
Prevencija:
- Plodored (ne saditi lubenicu na isto mesto naredne 3 godine)
- Dobra ventilacija između biljaka
- Redovno pregledanje biljaka
Najčešći štetočine:
- Lisne vaši
- Tripse
- Mušice i grinje
Prirodna zaštita (npr. čaj od koprive, beli luk), kao i sertifikovani preparati, mogu pomoći bez upotrebe agresivne hemije.
Razmnožavanje
Uglavnom se razmnožava semenom, ali je moguća i kloniranjem (kalemljenje na tikvu ili krastavac kod komercijalne proizvodnje – ređe kod nas).
Berba i skladištenje
Kada i kako brati
Lubenica se bere kada:
- „Pupoljak“ (ticalo) kod peteljke požuti i suši se
- Zvuk kucanja postane dubok i tup
- Donja strana ploda (dodir sa zemljom) požuti
Berba se obavlja ručno, ujutru ili predveče, uz pomoć oštrog noža ili makaza.
Skladištenje
- Neobrane lubenice se mogu čuvati na hladnom, senovitom mestu do 10 dana
- Ohlađene lubenice treba držati u frižideru do 5 dana nakon otvaranja
- Ne preporučuje se skladištenje ispod 10°C jer može doći do oštećenja ploda
Upotreba
Kulinarska primena
Lubenica se najčešće konzumira sveža, ali se koristi i za pripremu:
- Svežih sokova i smutija
- Salata (u kombinaciji sa fetom i nanom)
- Džemova i kompota
- Rafinisanih jela (npr. karpaćo od lubenice)
Kora se može kiseliti kao i turšija.
Lekovita svojstva
Lubenica je bogata:
- Likopenom – snažan antioksidans, dobar za srce i kožu
- Citrulinom – poboljšava cirkulaciju i zdravlje mišića
- Vitaminima A i C – jačaju imunitet
- Kalijumom i magnezijumom – pomažu balans elektrolita
Posebno je preporučljiva osobama koje imaju problema sa zadržavanjem tečnosti, visokim pritiskom ili dehidratacijom.