Lovor višnja – kompletan vodič za negu i čuvanje

Lovor višnja (Prunus laurocerasus), poznata i kao višnja lovorika, zimzelena je žbunasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Zbog svoje gustine, brzog rasta i atraktivnog izgleda, često se koristi kao ukrasna ograda, živa ograda ili dekorativni element u vrtovima i dvorištima. U nastavku otkrivamo kako pravilno saditi, negovati i čuvati ovu biljku kako bi ostala bujna, zdrava i dugovečna

Lovor višnja potiče iz jugoistočne Evrope i zapadne Azije, posebno iz oblasti oko Crnog mora. Iako nosi ime “višnja”, plodovi joj nisu jestivi i nisu u srodstvu s pravom višnjom. Ime je dobila zbog sličnosti listova s lovorikom.

U ukrasnom vrtlarstvu je izuzetno popularna zbog otpornosti na gradske uslove, zagađenje, vetar i delimičnu senku, što je čini idealnom za sadnju u urbanim sredinama.

Botaničke karakteristike

Latinski naziv: Prunus laurocerasus

Naziv na engleskom: Cherry laurel

Životni ciklus: Višegodišnja, zimzelena biljka

Visina: Od 1,5 do 5 m (zavisno od sorte i orezivanja)

Cvetanje: Proleće, beli sitni cvetovi u grozdovima

Vrste i sorte

Popularni varijeteti

Postoji više vrsta lovor višnje, a najpopularnije su:

• Prunus laurocerasus ‘Rotundifolia’ – brzo raste, ima široke listove i odlično podnosi orezivanje.
• Prunus laurocerasus ‘Caucasica’ – uspravna forma, pogodna za guste živice.
• Prunus laurocerasus ‘Otto Luyken’ – kompaktna, niska sorta idealna za pokrivanje tla.
• Prunus laurocerasus ‘Zabeliana’ – šireg rasta, idealna za široke granice i padine.

Razlike između sorti

Glavne razlike među sortama ogledaju se u visini, brzini rasta, širini rasta i otpornosti na mraz. Na primer, ‘Rotundifolia’ može dostići visinu od preko 5 metara, dok ‘Otto Luyken’ retko prelazi 1 metar visine, što je čini idealnom za manje prostore ili sadnju ispod prozora.

Sadnja

Vreme sadnje

Lovor višnja se može saditi tokom cele godine, osim u periodima jakih mrazeva i letnjih suša. Idealno vreme za sadnju je proleće ili jesen, kada su temperature umerene i ima dovoljno vlage u zemlji.

Priprema zemljišta

Biljka najbolje uspeva u dobro dreniranim, umereno plodnim zemljištima. Pre sadnje, preporučuje se dodavanje komposta ili stajnjaka kako bi se poboljšala struktura zemljišta i obezbedili hranljivi sastojci.

pH vrednost zemljišta treba da bude blago kisela do neutralna (od 6 do 7,5). Izbegavajte teška glinovita zemljišta koja zadržavaju vodu.

Postupak sadnje

1. Iskopajte rupu dva puta širu i jednako duboku kao korenova bala biljke.
2. Ubacite biljku u rupu, pazeći da je gornji deo korena u nivou sa zemljom.
3. Zatrpajte rupu, sabijte zemlju i obilno zalijte.
4. Poželjno je dodati sloj malča oko biljke da bi se zadržala vlaga i smanjio rast korova.

Razmak između biljaka

Za žive ograde idealan razmak je:

• 50–70 cm za guste, niske žive ograde
• 1–1,5 m za više i prozračnije strukture

Ukoliko sadite pojedinačne biljke kao ukras, ostavite više prostora kako bi razvile pun oblik.

Gajenje i nega

Zalivanje

Lovor višnja je relativno otporna na sušu, ali je u prvim godinama nakon sadnje redovno zalivanje ključno. Tokom letnjih meseci, zalivajte biljku jednom do dva puta nedeljno, posebno ako nema padavina.

Zemljište ne sme biti previše vlažno – izbegavajte stajaću vodu jer može izazvati truljenje korena.

Đubrenje

U proleće, kada biljka počne da vegetira, preporučuje se dodavanje organskog ili sporootpuštajućeg mineralnog đubriva. Možete koristiti NPK đubrivo sa uravnoteženim odnosom, kao što je 10-10-10.

Đubrenje se može ponoviti u julu, ali ne kasnije kako biljka ne bi razvijala novi rast pred zimu.

Orezivanje i oblikovanje

Lovor višnja dobro podnosi orezivanje, pa se lako oblikuje u formalne ili neformalne žive ograde. Najbolje vreme za orezivanje je:

• Proleće (mart–april) – za uklanjanje suvih i oštećenih gran
• Kraj leta (avgust–septembar) – za održavanje oblika

Za uredan izgled, možete koristiti makaze za živu ogradu. Ako želite prirodniji izgled, koristite ručne baštenske makaze da biste izbegli oštećenje listova.

Zaštita od bolesti i štetočina

Lovor višnja je generalno otporna biljka, ali može je napasti:

• Pegavost lista (Cylindrosporium) – pojavljuju se crne ili braon mrlje; rešenje je orezivanje zaraženih listova i primena fungicida.
• Lisne vaši i grinje – hrane se sokovima biljke i izazivaju kovrdžanje listova; mogu se suzbiti insekticidima ili prirodnim sredstvima (npr. rastvorom sapuna).
• Trulež korena – nastaje zbog loše drenaže; važno je poboljšati zemljište i izbegavati prekomerno zalivanje.

Redovno pregledanje i pravovremena reakcija ključ su očuvanja zdravlja biljke.

Razmnožavanje

Lovor višnja se najčešće razmnožava pomoću reznica, mada je moguće i semenom, iako je taj proces znatno sporiji i ne garantuje očuvanje sortnih karakteristika.

Razmnožavanje reznicama

Ovo je najpouzdanija i najbrža metoda razmnožavanja.

Postupak:

• Odaberite zdravu poludrvenastu granu (najčešće krajem leta ili početkom jeseni).
• Isecite reznicu dužine oko 10–15 cm, sa nekoliko listova.
• Donji listovi se uklanjaju, a donji deo reznice se može umočiti u hormonski prah za zakorenjivanje.
• Reznicu posadite u mešavinu treseta i peska (ili perlita), držite je na toplom i vlažnom mestu, bez direktnog sunca.
• Pokrijte providnom plastičnom folijom kako biste održali vlažnost (mini plastenik).
• Ukorenjavanje traje 6 do 8 nedelja, nakon čega biljke mogu biti presađene u saksije ili na stalno mesto u vrtu naredne sezone.

Razmnožavanje semenom

Ova metoda je sporija i ne preporučuje se za sortne biljke, jer potomci često nemaju iste osobine kao matična biljka.

Postupak:

• Plodove (crne bobice) prikupiti u kasnu jesen.
• Izvaditi seme i očistiti ga.
• Pre sadnje potrebno je sprovesti stratifikaciju (hlađenje) semena u vlažnom pesku 2–3 meseca na 4–5°C.
• Nakon toga seme se sadi u supstrat i drži na toplom mestu.

Zbog složenosti i trajanja procesa, ovaj metod se više koristi u rasadnicima ili za eksperimentalne potrebe.

Cvetanje i ukrasna vrednost

Trajanje cvetanja

Lovor višnja cveta u proleće, najčešće u periodu od april do početka juna, u zavisnosti od klime i lokacije. Cvetovi su beli i skupljeni u grozdove, dugi do 12 cm, i predstavljaju pravi ukras.

Uloga u baštenskom dizajnu

Iako plodovi nisu za konzumaciju, lovor višnja ima visoku dekorativnu vrednost tokom cele godine zahvaljujući gustim, sjajnim listovima. Može se koristiti kao:

• Živa ograda
• Pozadina za niže biljke
• Samostalna ukrasna biljka
• Zimzelena barijera protiv buke i vetra