Kesten – nega, čuvanje i upotreba ove dragocene biljke

Kesten je simbol jeseni, omiljen kako zbog svoje kulinarske upotrebe, tako i zbog impozantne pojave u prirodi. Na prostorima Srbije prisutan je u šumama, parkovima, ali i domaćinstvima – bilo kao ukrasno drvo, bilo zbog plodova bogatih hranljivim materijama. Održavanje kestena nije komplikovano, ali zahteva određeno znanje, naročito kada je reč o zaštiti od bolesti i pravilnoj nezi.

Kesten je listopadno drvo koje može živeti više od 500 godina. Pripada porodici Fagaceae i prirodno je rasprostranjen u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Na našim prostorima najzastupljeniji je pitomi kesten (Castanea sativa), dok se divlji kesten (Aesculus hippocastanum) češće koristi kao ukrasna biljka.

Jedna zanimljivost: iako oba nazivamo kestenima, pitomi i divlji kesten ne pripadaju istoj botaničkoj vrsti. Plod divljeg kestena nije jestiv i koristi se isključivo u lekovite svrhe i u kozmetici.

Botaničke karakteristike

Latinski naziv: Castanea sativa

Engleski naziv: Sweet Chestnut

Životni ciklus: Višegodišnja biljka

Visina: Do 35 metara

Cvetanje: Kraj proleća – jun

Plodovi: Ješasti plodovi u bodljikavim čaurama

Kora: Siva, ispucala kod starijih stabala

Listovi: Veliki, dugi do 20 cm, nazubljeni

Vrste i sorte

Popularni varijeteti

U Srbiji su najčešći:

• Pitomi kesten (Castanea sativa): najcenjeniji zbog jestivih plodova.
• Divlji kesten (Aesculus hippocastanum): koristi se kao dekorativna biljka.
• Hibridne sorte: nastale ukrštanjem sa američkim i japanskim kestenom, otpornije na bolesti.

Razlike između sorti

• Pitomi vs. divlji: Plod pitomog kestena je jestiv, dok je divlji gorak i sadrži saponine koji mogu biti toksični.
• Otpornost na bolesti: Hibridne sorte su otpornije na bolesti poput rak kestena i kestenove ose šiškarice.
• Vreme sazrevanja: Varira – neke sorte ranije sazrevaju (početak oktobra), dok druge tek krajem oktobra.

Sadnja

Vreme sadnje

Idealno vreme za sadnju kestena je kasna jesen ili rano proleće – kada biljka miruje i vremenski uslovi dozvoljavaju ukorenjavanje pre letnjih vrućina.

Priprema zemljišta

Kesten voli kisela do blago kisela zemljišta (pH 5,5–6,5), bogata humusom i dobro drenirana. Ne uspeva na krečnjačkom, teškom i glinovitom tlu.

Priprema uključuje:

• Duboko oranje (30–40 cm)
• Uklanjanje korova i kamenja
• Dodavanje organskog đubriva (stajsko đubrivo ili kompost)

Postupak sadnje

1. Iskopajte rupu dimenzija 40x40x40 cm.
2. Postavite sadnicu sa korenom, vodeći računa da korenov vrat bude u nivou tla.
3. Pokrijte mešavinom zemlje i komposta.
4. Dobro zalijte.

Razmak između biljaka

Za stabla koja se gaje zbog ploda, preporučuje se razmak od 8 do 10 metara između sadnica, kako bi imala dovoljno svetla i prostora za razvoj krošnje.

Gajenje i nega

Zalivanje

Kesten u mladosti zahteva redovno zalivanje, naročito tokom sušnih perioda. Odrasla stabla su otpornija, ali tokom dužih sušnih intervala preporučuje se zalivanje jednom nedeljno.

Đubrenje

U rano proleće (mart/april) dodaje se organsko đubrivo ili NPK 8:16:24. U jesen, pre padavina, korisno je dodati stajsko đubrivo oko korena.

Orezivanje/Oblikovanje

• Formiranje krošnje: U prve 2–3 godine formira se osnovna krošnja.
• Redovno orezivanje: Uklanjaju se suve, oštećene i ukrštene grane tokom zime (dok biljka miruje).

Zaštita od bolesti i štetočina

Najveći problem za kesten u Srbiji predstavlja:

• Rak kestena (Cryphonectria parasitica): gljivična bolest koja uzrokuje sušenje stabala.
• Osa šiškarica kestena (Dryocosmus kuriphilus): pravi šiške na lišću i smanjuje prinos.

Zaštita:

• Redovno pregledanje stabala
• Uklanjanje i spaljivanje zaraženih delova
• Primena bioloških preparata ili tretmana bakarnim sredstvima u proleće

Razmnožavanje

Razmnožavanje kestena može se vršiti generativno (semenom) i vegetativno (kalemljenjem, reznicama ili položenicama). Svaki metod ima svoje prednosti i primenu, u zavisnosti od toga da li se kesten gaji radi plodova ili kao ukrasna biljka.

Razmnožavanje semenom

Najjednostavniji način za dobijanje sadnica je putem semena, tj. plodova pitomog kestena. Ovaj metod se koristi pretežno u amaterskom gajenju, ali ima nekoliko važnih koraka koje treba ispoštovati:

• Prikupljanje semena: Biraju se zdravi, veliki plodovi bez oštećenja, odmah nakon berbe (oktobar).
• Stratifikacija: Kesten ne može nići bez prethodne hladne obrade – plodovi se polažu u kutije s vlažnim peskom i drže u hladnom prostoru (+2°C do +5°C) 2 do 3 meseca. Ovaj proces imitira prirodne zimske uslove i pomaže omekšavanju ljuske.
• Setva: U proleće (mart/april), stratifikovani plodovi se sade na dubinu od 5–7 cm, po mogućstvu direktno na otvorenom ili u veće saksije.
• Njega mladih biljaka: U prvoj godini kesten razvija snažan korenov sistem – zalivanje i zaštita od korova su ključni. Sadnice se presađuju na stalno mesto nakon 1–2 godine.

Kalemljenje

Kalemljenje je pouzdan način da se očuvaju osobine određene sorte, naročito kada se želi uzgajati kesten zbog krupnih i ukusnih plodova.

• Najčešći način: Kalemljenje „na procep“ ili „engleski spoj“ u proleće, kada je biljka u fazi mirovanja.
• Podloga: Najčešće se koristi sadnica pitomog kestena dobijena iz semena, stara 1–2 godine.
• Plemenita grana: Uzima se sa odraslog stabla sorte koju želimo da umnožimo.
• Uspešnost: Najveća uspešnost kalemljenja je u martu/aprilu, kada nema mraza i kada je vlaga u zemlji dovoljna.

Prednosti kalemljenih biljaka:

• Počinju da rađaju ranije (3–5 godina nakon sadnje)
• Plodovi su ujednačenog kvaliteta
• Veća otpornost na bolesti ako se koristi odgovarajuća podloga

Položenice i izdanci

U nekim slučajevima, naročito kod ukrasnog divljeg kestena, koristi se razmnožavanje položenicama – savijanjem niskih grana prema tlu i prekrivanjem zemljom. Na mestu kontakta sa zemljom grana razvija koren, a nakon godinu dana biljka se može odvojiti od matične.

Kod starih stabala pitomog kestena često se pojavljuju bazalni izdanci iz korena. Ovi izdanci se mogu pažljivo odvojiti i posaditi, ali je uspešnost osrednja i biljke se retko razvijaju u zdrava, plodna stabla bez dodatne obrade (kalemljenja).

Razmnožavanje reznicama

Moguće je razmnožavanje iz drvenastih reznica, ali ovaj metod se retko koristi kod kestena jer je procenat oživljavanja nizak. Uglavnom se koristi u rasadničarskoj proizvodnji uz kontrolisane uslove i primenu hormona za zakorenjivanje.

Berba i skladištenje

Kada i kako brati

Plodovi kestena sazrevaju u oktobru. Berba se vrši ručno ili uz pomoć grabulja, kada čaure same počnu da pucaju i plodovi padaju.

Skladištenje

Kesten ima visoku vlagu i lako se kvari. Preporučuje se:

• Sušenje plodova na prozračnom mestu nekoliko dana
• Čuvanje u platnenim vrećama na hladnom mestu (idealno 0–2°C)
• Ili skladištenje u zamrzivaču nakon kuvanja

Upotreba

Kulinarska primena

Kesten je prava poslastica u srpskim domaćinstvima. Koristi se za:

• Pečenje: Klasičan „kesten iz rerne”
• Pire i filove: Za kolače i torte
• Supi i sosove: Pogotovo u kombinaciji sa bundevom i gljivama

Bogat je vlaknima, vitaminima B grupe, magnezijumom i kalijumom.

Dekorativna primena

Divlji kesten se često sadi u parkovima i drvoredima jer:

• Ima široku krošnju koja pravi hladovinu
• Cvetovi u maju su veoma dekorativni (beloroze grozdovi)
• Lako se održava kao ukrasno drvo

Lekovita svojstva

Divlji kesten se koristi u narodnoj medicini:

• Ekstrakti semena i kore: za poboljšanje cirkulacije i tretiranje proširenih vena
• Kesten gelovi i kreme: protiv bolova i otoka nogu
• Sadrži aescin, aktivnu supstancu sa antiinflamatornim dejstvom