Japanska trešnja (poznata i kao sakura) jedno je od najomiljenijih ukrasnih stabala širom sveta, poznata po svojim raskošnim i nežnim cvetovima. Iako potiče iz Japana, gde ima gotovo kultni status, uspešno se gaji i u mnogim delovima Evrope, uključujući i Srbiju. Zbog svoje otpornosti, prilagodljivosti i dekorativnog izgleda, japanska trešnja postaje sve popularniji izbor u dvorištima, parkovima i gradskim alejama.
Japanska trešnja je simbol lepote, prolaznosti i obnove, a u Japanu se tokom cvetanja organizuju posebne manifestacije posvećene njenoj lepoti (Hanami festival). Iako najpoznatija po ružičastim cvetovima, japanska trešnja dolazi u raznim oblicima i bojama, u zavisnosti od sorte.
U našim krajevima, ova biljka se gaji pretežno kao ukrasna vrsta, jer većina sorti ne daje jestive plodove. Ipak, njen estetski doprinos svakom vrtu je neprocenjiv.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Prunus serrulata |
| Engleski naziv: Japanese cherry, Cherry blossom |
| Životni ciklus: Višegodišnje listopadno drvo |
| Visina: 4 do 10 metara (u zavisnosti od sorte) |
| Cvetanje: Kraj marta do sredine aprila |
| Boja cvetova: Roze, bela, svetloružičasta |
| Listovi: Ovalni, nazubljeni, zelene boje, u jesen prelaze u crvenkastu i narandžastu |
| Kora: Glatka, siva do crvenkasta |
Vrste i sorte
Na tržištu Srbije mogu se pronaći razne sorte japanske trešnje, prilagođene za različite potrebe i prostore.
Popularni varijeteti
- Prunus serrulata ‘Kanzan’ – najčešća sorta, karakteristična po velikim, gustim, dvostrukim roze cvetovima; visina do 8 m
- Prunus serrulata ‘Shirotae’ – bela trešnja, sa mirisnim, belim cvetovima i nešto nižim rastom
- Prunus serrulata ‘Amanogawa’ – stubasta forma, idealna za manje vrtove i uske prostore
- Prunus serrulata ‘Shogetsu’ – raskošna sorta sa kuglastom krošnjom i velikim svetloružičastim cvetovima
Razlike između sorti
- Forma krošnje: Stubasta (Amanogawa) ili široka i razgranata (Kanzan)
- Boja i veličina cvetova: Od bele do tamnoroze, jednostavni ili dvostruki
- Otpornost: Većina sorti je otporna na mraz i odgovara im klima Srbije
- Veličina: Sorte se kreću od 3 m (patuljaste) do 10 m
Sadnja
Sadnja japanske trešnje je ključna za njen pravilan rast i razvoj. Najbolje uspeva na sunčanim i zaštićenim lokacijama.
Vreme sadnje
- Jesen: Od oktobra do početka novembra
- Proleće: Od kraja marta do sredine aprila (pre listanja)
Priprema zemljišta
- Zemljište: Blago kiselo do neutralno, dobro drenirano
- Dubina jame: 50–60 cm dubine i širine
- Đubrenje: Prilikom sadnje dodati kompost ili stajsko đubrivo
Postupak sadnje
- Iskopati rupu nešto veću od korena biljke
- Na dno dodati sloj šljunka za drenažu
- Postaviti biljku, zatrpati zemljom i dobro utabati
- Obilno zaliti odmah nakon sadnje
- Postaviti kočić za podršku mladim sadnicama
Razmak između biljaka
- Stubaste sorte: 1,5–2 m
- Razgranate sorte: 3–5 m
Gajenje i nega
Zalivanje
- Mlade biljke: Redovno zalivanje tokom prve 2 godine
- Odrasle biljke: Zalivanje tokom letnjih suša, ali izbegavati prekomerno zadržavanje vode
Đubrenje
- Na proleće (mart/april) koristiti organsko đubrivo ili NPK
- U jesen se može dodati kompost ili zreli stajnjak
Orezivanje i oblikovanje
- Nije obavezno, ali se preporučuje blago oblikovanje krošnje u kasnu zimu
- Uklanjati suve, polomljene i bolesne grane
Zaštita od bolesti i štetočina
- Uobičajene bolesti: Monilija, rđa, lisna pegavost
- Štetočine: Lisne vaši, biljne grinje, gusenice
- Prevencija: Prskanje bakarnim preparatima u rano proleće i jesen
Razmnožavanje
Japanska trešnja se najčešće razmnožava kalemljenjem, ali postoje i druge metode koje se koriste u hortikulturi. Zbog specifičnih osobina ukrasnih sorti, razmnožavanje iz semena retko daje identične biljke, pa se vegetativne metode preporučuju za očuvanje sortnih karakteristika.
Razmnožavanje kalemljenjem
Najpouzdanija i najčešće korišćena metoda.
- Podloga: Najčešće se koristi obična trešnja (Prunus avium) ili višnja (Prunus cerasus), koje imaju dobar korenski sistem i otpornost na bolesti.
- Vrste kalemljenja:
- Englesko spajanje – koristi se za mlade izdanke slične debljine.
- Cevasto kalemljenje – često primenjivano u komercijalnoj proizvodnji.
- Bočno kalemljenje – koristi se kada je podloga deblja od plemke.
- Vreme kalemljenja: Najčešće u kasnu zimu ili rano proleće, pre kretanja vegetacije.
Prednosti:
- Očuvanje sortnih osobina.
- Brži rast i cvetanje u odnosu na semenski uzgoj.
Mane:
- Potrebno iskustvo i veština.
- Više rada u početnoj fazi.
Razmnožavanje semenom
Moguće, ali retko preporučljivo za ukrasne sorte.
- Potrebna je stratifikacija (hladna obrada semena u vlažnom pesku 2–3 meseca na 2–5°C).
- Klijavost je niska, a dobijene biljke često ne zadržavaju osobine matične biljke (npr. boju ili oblik cveta).
Kada se koristi:
- Za dobijanje podloga za kalemljenje.
- U naučne ili edukativne svrhe.
Razmnožavanje reznicama
Može se pokušati sa zelenim ili poluzrelim reznicama:
- Vreme: Letnji meseci (jun/jul).
- Postupak:
- Uzimaju se reznice dužine 10–15 cm sa zdravih grana.
- Umoče se u hormon za zakorenjivanje.
- Sade se u mešavinu peska i treseta pod plastičnu foliju ili u mini staklenik.
- Napomena: Uspešnost je niska i ukorenjavanje traje dugo.
Razmnožavanje margotiranjem
- Koristi se veoma retko, ali moguće je podstaknuti razvoj korena na niskim granama koje se savijaju ka zemlji i prekriju zemljom.
- Nakon razvoja korena, mladica se odvaja i sadi posebno.
Cvetanje
Japanska trešnja je najlepša upravo u vreme cvetanja, koje traje kratko, ali ostavlja jak vizuelni utisak.
Kada i kako uživati u cvetu
- Vreme cvetanja u Srbiji: Kraj marta do sredine aprila
- Trajanje: 10 do 14 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova
- Idealno je posmatrati je ujutru ili predveče
Upotreba
Kulinarska primena
- Neke japanske vrste (ne Prunus serrulata) daju jestive plodove, ali kod ukrasnih sorti, plodovi su sitni i nejestivi
- U Japanu se koriste soljeni cvetovi sakure za aromatizaciju čajeva i kolača
Dekorativna primena
- Savršen izbor za alelaje, vrtne centar-pointe, parkove
- Često se kombinuje sa magnolijama, javorima i zimzelenim grmljem
- Idealan efekat se postiže kada se više stabala posadi u grupi
Lekovita svojstva
- U narodnoj medicini cvetovi se koriste u obliku čajeva i ekstrakata, ali nije potvrđena šira lekovita primena
- U Japanu se koristi u kozmetici za negu kože zbog antioksidativnih svojstava
Ekološka vrednost
Iako su ukrasne sorte često sterilne i ne daju plodove, japanske trešnje privlače pčele i druge oprašivače u vreme cvetanja, pružajući dragocen izvor nektara u rano proleće. Njihova gusta krošnja može poslužiti kao zaklon za ptice i insekte.