Borovnica je jedno od najcenjenijih voćki današnjice – ne samo zbog slatkastog ukusa, već i zbog izuzetnih nutritivnih i lekovitih svojstava. U Srbiji sve više ljubitelja prirode i zdravog načina života odlučuje da u svom dvorištu ili voćnjaku posadi ovu plemenitu biljku. Da bi borovnica dala bogat rod, važno je razumeti njene potrebe, posebno u pogledu zemljišta, zalivanja i zaštite. U nastavku donosimo vodič za negu i čuvanje borovnice, prilagođen našem klimatskom području.
Borovnica (lat. Vaccinium corymbosum) potiče iz Severne Amerike, ali se uspešno gaji i u Evropi, pa tako i u Srbiji, gde se posebno uzgaja sorta američke visokožbunaste borovnice. Zanimljivo je da se nekada borovnica smatrala isključivo šumskim plodom, dok danas, zahvaljujući uzgojenim sortama, lako može postati deo svake bašte.
Borovnica je višegodišnji listopadni grm koji daje plodove visoke nutritivne vrednosti. Zbog bogatstva antioksidansima, koristi se u prevenciji mnogih bolesti, a naročito se preporučuje u ishrani dece, starijih osoba i sportista.
Botaničke karakteristike borovnice
| Latinski naziv: Vaccinium corymbosum |
| Engleski naziv: Blueberry |
| Životni ciklus: Višegodišnja biljka (životni vek do 30 godina) |
| Cvetanje: April – maj |
| Listovi: Ovalni, zeleni, u jesen prelaze u crvene tonove |
| Koren: Plitak, vlaknast – ne prodire duboko u zemlju |
| Zemljište: Kisela podloga, pH vrednost 4,5–5,5 |
Vrste i sorte
Najčešće se u Srbiji gaji američka visokožbunasta borovnica, koja daje krupne i sočne plodove. Neke od popularnih sorti su:
- Duke – rana sorta, odlična za hladnije krajeve
- Bluecrop – srednje rana, vrlo rodna i otporna
- Chandler – daje najveće plodove među borovnicama
- Elliott – kasna sorta, berba traje do kraja avgusta
- Legacy – visok prinos, pogodna i za svežu konzumaciju i zamrzavanje
Razlike između sorti
razlikuju se po vremenu sazrevanja, veličini plodova, otpornosti na bolesti, ukusu i potrebi za oprašivačima. Uzgajivači često sade više sorti zbog boljeg oprašivanja i produžene berbe.
Sadnja borovnice
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju je proleće (mart-april) ili jesen (oktobar-novembar). Jesenja sadnja omogućava bolje ukorenjivanje pre zime, ali je prolećna pogodnija za hladnije krajeve.
Priprema zemljišta
Borovnica zahteva kiselkastu i dobro dreniranu podlogu. Pre sadnje:
- Testirati pH vrednost (idealno 4,5–5,5)
- Dodati treset, borove iglice ili piljevinu četinarskog porekla da se postigne potrebna kiselost
- Izbegavati glinovita i teška zemljišta
Postupak sadnje
- Iskopati jamu dubine i širine oko 40 cm
- Na dno staviti sloj peska za drenažu
- Mešavinu treseta i zemlje staviti u jamu
- Sadnicu pažljivo postaviti u jamu i zatrpati
- Dobro zaliti i dodati sloj malča
Razmak između biljaka
- Između biljaka: 1,2 – 1,5 m
- Između redova: 2 – 2,5 m
Gajenje i nega
Zalivanje
Borovnica ima plitak koren, pa joj je potrebno redovno zalivanje, posebno u sušnim periodima. Najbolje je koristiti kišnicu ili blago kiselu vodu. Navodnjavanje “kap po kap” je idealno.
Đubrenje
Koriste se đubriva bogata azotom, specijalno formulisana za borovnicu (na bazi amonijum-sulfata). Prva prihrana se obavlja u rano proleće, a druga krajem maja.
Orezivanje i oblikovanje
- Prve 2–3 godine orezivanje je minimalno
- Kasnije se uklanjaju stare, osušene i loše razvijene grane
- Orezivanje se obavlja u kasnu zimu ili rano proleće
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešći problemi su:
- Monilija (trulež ploda)
- Antraknoza
- Lisne vaši i grinje
Prevencija uključuje:
- Pravilno zalivanje (bez kvašenja lišća)
- Redovno orezivanje za dobru prozračenost
- Primena zaštitnih sredstava po potrebi, ali umereno
Razmnožavanje
Borovnica se može razmnožavati vegetativno (reznicama) i generativno (semenom), ali se u praksi gotovo isključivo koristi vegetativno razmnožavanje jer se tako očuvaju sve osobine sorte. Razmnožavanje semenom nije preporučljivo jer potomci često ne zadržavaju sortne karakteristike i treba im mnogo više vremena da prorode.
Najčešći način je razmnožavanje zelenim ili poluzrelim reznicama, koje se uzimaju u julu ili avgustu. Biraju se zdravi, mladi izdanci dužine 10–15 cm, sa 2–3 pupoljka. Donji deo reznice se ukoso zaseče i potopi u hormon za ožiljavanje (najčešće na bazi indolbuterne kiseline – IBA), što znatno povećava uspešnost zakorenjivanja.
Reznice se zatim sade u posude ili leje sa supstratom koji se sastoji od treseta, perlita i peska, u razmeri 1:1:1. Veoma je važno da supstrat bude stalan vlažan, ali ne previše mokar, i da se biljke nalaze na senovitom i toplom mestu (idealna temperatura oko 20–25°C). Preporučuje se prekrivanje folijom ili postavljanje mini plastenika kako bi se očuvala vlaga i stvorila mikroklima pogodna za zakorenjivanje.
Vreme zakorenjivanja traje od 6 do 10 nedelja, u zavisnosti od temperature i uslova. Kada reznice razviju dobar korenov sistem, presađuju se u veće saksije ili direktno u zemlju sledećeg proleća.
Druga metoda je razmnožavanje odvajanjem mladica (prirodnih izdanaka) sa matične biljke u proleće ili jesen. Ova metoda je jednostavnija, ali daje manji broj novih biljaka i zavisi od vitalnosti osnovne biljke.
Važno je napomenuti da se in vitro razmnožavanje koristi u profesionalnoj proizvodnji sadnog materijala. Ovaj način obezbeđuje veliki broj genetski identičnih biljaka bez bolesti, ali zahteva specijalizovane uslove i laboratorijsku opremu.
Berba i skladištenje
Kada i kako brati
Borovnice sazrevaju od juna do avgusta, u zavisnosti od sorte. Beru se ručno, kada potpuno posive. Plod ne dozreva nakon branja, pa treba sačekati punu zrelost.
Skladištenje
- U frižideru: do 7 dana
- U zamrzivaču: više meseci bez gubitka kvaliteta
- Ne peru se pre zamrzavanja
Za duže čuvanje se koriste i metode sušenja i pasiranja (za džemove, sirupe i sl.).
Upotreba
Kulinarska primena
Borovnica je omiljeni sastojak u:
- Smutijima i voćnim salatama
- Pitu od borovnice i mafina
- Domaćem džemu, soku i sirupu
Može se jesti sveža, kuvana, sušena ili zamrznuta. Dodaje se i jogurtima, musliju i voćnim kremama.
Dekorativna primena
Zbog svojih crvenih nijansi lišća u jesen i uređenog oblika grma, borovnica može poslužiti i kao ukrasna biljka u bašti, posebno ako se sadi u grupama ili rubovima.
Lekovita svojstva
- Snažan antioksidans – bogata antocijaninima
- Poboljšava vid i kognitivne funkcije
- Smanjuje upale i jača imunitet
- Pomaže u regulaciji šećera u krvi i holesterola
- Dobra za dijabetičare i osobe sa slabom cirkulacijom