Batat ili slatki krompir postaje sve popularnija namirnica na srpskim trpezama zahvaljujući svojim izuzetnim nutritivnim vrednostima i svestranoj primeni u kulinarstvu. Ako razmišljate o uzgajanju ove ukusne biljke u svojoj bašti ili želite da naučite kako da pravilno čuvate svoje prinose, na pravom ste mestu. Ovaj vodič sadrži sve što treba da znate o gajenju, nezi i čuvanju batata u našim klimatskim uslovima.
Batat (Ipomoea batatas) je višegodišnja biljka iz porodice slakova (Convolvulaceae), iako se u našim krajevima gaji kao jednogodišnja kultura. Ova ukusna gomoljasta biljka potiče iz tropskih predela Centralne i Južne Amerike, gde su je domorodački narodi gajili više od 5.000 godina pre evropskih osvajanja. Kolumbo je prvi doneo batat u Evropu nakon svojih putovanja, a danas se uspešno gaji širom sveta, uključujući i Srbiju, posebno u Vojvodini i južnim delovima zemlje.
Zanimljivo je da batat, uprkos svom uobičajenom nazivu “slatki krompir”, botanički nije u srodstvu sa običnim krompirom. Dok običan krompir pripada porodici pomoćnica (Solanaceae), batat pripada porodici slakova. U tropskim krajevima, batat može da naraste u veliku višegodišnju biljku, dok se u našim klimatskim uslovima gaji kao jednogodišnja kultura zbog osetljivosti na niske temperature.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Ipomoea batatas |
| Naziv na engleskom: Sweet potato |
| Porodica: Convolvulaceae (slakovi) |
| Visina/širina: Nadzemni deo se može prostirati 1-2 metra u širinu |
| Temperatura: Topla klima, ne podnosi mraz |
| Potreba za svetlošću: Puno sunce |
| Vreme sazrevanja: 90-170 dana, zavisno od sorte |
Vrste i sorte
Popularni varijeteti
Na srpskom tržištu i među domaćim uzgajivačima najčešće se sreću sledeće sorte batata:
- Beauregard – Najpopularnija sorta u Srbiji, sa narandžastom unutrašnjošću, slatkog ukusa i kratkog perioda vegetacije (90-100 dana)
- Batata – Domaća selekcija, dobro prilagođena našim klimatskim uslovima
- Georgia Jet – Rana sorta sa crvenkastom pokožicom i narandžastom unutrašnjošću
- Jewel – Sorta otporna na bolesti sa narandžastom pulpom, dobro se čuva
- O’Henry – Bela sorta, kremaste teksture, nešto manje slatkoće
- Purple – Ljubičasta sorta, bogata antioksidansima
- Bonita – Bela sorta sa kremastom pulpom, odličnog ukusa
Razlike između sorti
Sorte batata se mogu razlikovati po više karakteristika:
- Boja pokožice: Od bele, preko žute, narandžaste, crvene do ljubičaste
- Boja mesa: Bela, krem, žuta, narandžasta, ljubičasta
- Ukus: Od veoma slatkih do manje slatkih, sa različitim aromama
- Tekstura nakon kuvanja: Od čvrste do brašnaste
- Dužina vegetacije: Od ranih (90 dana) do kasnih sorti (170 dana)
- Otpornost na bolesti: Neke sorte pokazuju bolju otpornost na gljivične bolesti
- Prinos: Varira od 1-3 kg po biljci, zavisno od sorte i uslova gajenja
Narandžaste sorte (poput Beauregard) su najbogatije beta-karotenom i najslatije, dok ljubičaste sorte sadrže više antioksidanasa. Bele sorte obično imaju nižu vrednost glikemijskog indeksa i manje su slatke, što ih čini pogodnim za osobe koje paze na unos šećera.
Sadnja
Vreme sadnje
U Srbiji, batat se sadi kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva i kada se zemljište zagreje na minimum 15°C, obično od sredine aprila do kraja maja. Prerana sadnja u hladno zemljište može dovesti do truljenja presadnica. Iskusni baštovani često navode period oko Đurđevdana (6. maj) kao idealno vreme za sadnju batata u većem delu Srbije.
Kod nas se batat najčešće sadi putem presadnica, poznatih kao “slipovi”. Ovi izdanci se mogu kupiti u rasadnicima ili uzgajiti samostalno od zdravih gomolja batata. Počnite sa pripremom presadnica 6-8 nedelja pre planiranog datuma sadnje.
Priprema zemljišta
Batat preferira rastresito, dobro drenirano zemljište, neutralne do blago kisele reakcije (pH 5,5-6,5). Za optimalnu pripremu zemljišta sledite ove korake:
- Duboko oranje/kopanje: Obradite zemljište na dubinu od najmanje 30 cm u jesen ili rano proleće
- Obogaćivanje strukture: Dodajte kompost ili dobro zgorelo stajsko đubrivo (2-3 kg/m²) kako biste poboljšali strukturu zemljišta
- Povišene gredice: U hladnijim područjima Srbije ili na teškim zemljištima, preporučuje se sadnja na povišenim gredicama visine 15-20 cm koje se brže zagrevaju
- Malčiranje: Prekrijte zemljište crnom folijom nekoliko nedelja pre sadnje kako biste ga zagrejali
- Izbegavanje svežeg đubriva: Ne dodavajte sveže stajsko đubrivo neposredno pre sadnje jer može podstaći rast nadzemne mase nauštrb gomolja
Važno je napomenuti da batat ne zahteva izuzetno plodno zemljište. Na previše bogatom zemljištu razviće bujnu lisnu masu, ali manji broj gomolja.
Postupak sadnje
Kada je zemljište spremno i temperature su odgovarajuće, možete pristupiti sadnji:
- Napravite rupe dubine 10-15 cm
- Postavite presadnicu (slip) tako da 2/3 stabljike bude ispod zemlje, a 1/3 iznad
- Pažljivo pritisnite zemlju oko presadnice
- Temeljno zalijte odmah nakon sadnje
- Postavite malč oko biljaka (slama, seno, iseckana trava) ili crnu foliju da sačuvate vlagu i sprečite rast korova
Ukoliko sadite u redove, formirajte niske humke ili gredice kako biste osigurali dobru drenažu.
Razmak između biljaka
Za optimalan rast i razvoj batata, pridržavajte se sledeć preporuka za razmak:
- Između biljaka u redu: 30-40 cm
- Između redova: 70-100 cm
- Gustina sadnje: 3-4 biljke po kvadratnom metru
Imajte na umu da se nadzemni deo batata može znatno proširiti, formirajući “tepih” od puzavica i lišća. Ostavite dovoljno prostora između biljaka kako bi imale dovoljno svetlosti i kako bi se smanjila mogućnost pojave bolesti zbog prevelike vlažnosti.
Gajenje i nega
Zalivanje
Batat je relativno otporna biljka na sušu, ali za optimalan prinos potrebno je odgovarajuće zalivanje:
- Nakon sadnje: Redovno zalivajte prve 2 nedelje dok se biljke ne prime
- Tokom perioda rasta: Umereno zalivanje jednom nedeljno, posebno tokom suvih perioda
- Količina vode: Otprilike 25-30 litara po kvadratnom metru nedeljno tokom sušnih perioda
- Metod zalivanja: Prednost dajte zalivanju direktno u koren umesto po lišću, najbolje sistemom kap po kap
- Period pre berbe: Smanjite zalivanje 2-3 nedelje pre planiranog vađenja gomolja kako biste poboljšali njihov ukus i trajnost
Preterano zalivanje može dovesti do truljenja gomolja i razvoja gljivičnih oboljenja, dok nedovoljno zalivanje može smanjiti prinos. Zlatno pravilo je zalivati ređe ali temeljnije, dopuštajući zemljištu da se delimično prosuši između dva zalivanja.
Đubrenje
Batat nije zahtevan kada je u pitanju đubrenje, a prekomerna upotreba azotnih đubriva može čak biti kontraproduktivna:
- Pre sadnje: Unesite 2-3 kg/m² dobro zgorelog stajskog đubriva ili komposta
- Osnovno đubrenje: NPK đubrivo sa nižim sadržajem azota (N) i višim sadržajem kalijuma (K), npr. formulacija 5-10-15 u količini od 30-50 g/m²
- Prihranjivanje: Generalno nije potrebno, ali u slučaju slabijeg razvoja možete primeniti folijarno đubrivo sa povećanim sadržajem kalijuma nakon formiranja puzavica
- Organska poljoprivreda: Koristite koštano brašno (oko 60-80 g/m²) i pepeo od drveta (100-150 g/m²) za prirodno đubrenje
Izbegavajte prekomerno đubrenje azotom, jer će podstaći rast nadzemne mase na račun razvoja gomolja. Kalijum pomaže razvoj korenja i povećava otpornost biljke na bolesti.
Orezivanje/Oblikovanje
Batat formira dugačke puzavice koje mogu zauzeti značajan prostor u bašti. Umereno orezivanje može poboljšati prinos:
- Skraćivanje puzavica: Puzavice duže od 1 metra mogu se skratiti, što podstiče grananje i bolji razvoj gomolja
- Uklanjanje cvetova: Iako retko cvetaju u našim uslovima, uklanjanje cvetova usmerava energiju biljke ka formiranju gomolja
- Sprečavanje ukorenjavanja: Povremeno podižite i premeštajte puzavice kako se ne bi ukorenile na više mesta, što bi smanjilo veličinu centralnih gomolja
- Vertikalno gajenje: U malim baštama, puzavice se mogu usmeriti uz potporu kako bi se uštedeo prostor
Važno je napomenuti da batat ne zahteva intenzivno oblikovanje kao neke druge biljke, i da umereno oblikovanje daje najbolje rezultate.
Zaštita od bolesti i štetočina
Batat je relativno otporna biljka na bolesti i štetočine, posebno ako se gaji u plodoredu. Ipak, može biti podložan određenim problemima:
Česte bolesti:
- Crna trulež (Ceratocystis fimbriata) – Manifestuje se kao tamne pege na gomoljima
- Fuzarioza – Uzrokuje uvenuće biljke i truljenje gomolja
- Bela trulež (Sclerotium rolfsii) – Napada stabljiku pri zemlji
- Alternarija – Izaziva smeđe pege na lišću
Prevencija i tretman bolesti:
- Koristite zdrave presadnice
- Praktikujte plodored (ne gajite batat na istom mestu najmanje 3-4 godine)
- Obezbeđujte dobru drenažu
- Izbegavajte prekomerno zalivanje
- Tretirajte biološkim fungicidima na bazi Bacillus subtilis ili Trichoderma
Štetočine:
- Žičnjaci – Oštećuju gomolj praveći tunele
- Puževi i puževi golaći – Oštećuju mlade biljke i lišće
- Miševi i voluharice – Mogu oštetiti gomolj tokom skladištenja
Prevencija i kontrola štetočina:
- Postavite zamke za puževe (posude sa pivom)
- Koristite barijere od ljuske jajeta ili dijatomejske zemlje oko biljaka
- Postavite mreže protiv glodara prilikom skladištenja
- Za organsku zaštitu, koristite čaj od koprive ili beli luk kao prirodni repelent
Razmnožavanje
Batat se može razmnožavati na nekoliko načina:
- Pomoću presadnica (slipova) – Najčešći metod u Srbiji:
- Postavite zdravi gomolj u posudu sa zemljom tako da je donja polovina u zemlji
- Držite na toplom (oko 25°C) i svetlom mestu
- Nakon 4-6 nedelja razvit će se izdanci (slipovi)
- Kada izdanci dostignu 15-20 cm, pažljivo ih odvojite od gomolja
- Ostavite izdanke u vodi 1-2 dana da razviju korenčiće pre sadnje
- Pomoću reznica:
- Odsecite vrh puzavice dužine 20-30 cm
- Uklonite donje lišće i postavite u vodu dok ne pusti korenčiće
- Posadite u zemlju kada se razvije korenov sistem
- Pomoću gomolja:
- Manji gomolji mogu se direktno posaditi u zemlju
- Ova metoda se ređe koristi jer daje manje prinose
Za kućne baštovane, proizvodnja sopstvenih presadnica je ekonomično rešenje koje omogućava gajenje proverenih sorti iz godine u godinu.
Berba/Cvetanje
Kada i kako brati
Batat u našim uslovima obično sazreva 90-150 dana nakon sadnje, zavisno od sorte. Pravi trenutak za vađenje gomolja prepoznaje se po sledećim znacima:
- Lišće počinje da žuti i vene
- Kožica gomolja je čvrsta i ne ljušti se pri laganom trljanju
- Gomolji su dostigli punu veličinu, što se može proveriti pažljivim otkopavanjem zemljišta oko jedne biljke
Optimalno vreme za berbu batata u Srbiji je od sredine septembra do sredine oktobra, pre prvih mrazeva. Obavezno izvadite sve gomolje pre nego što temperatura zemljišta padne ispod 10°C, jer niske temperature mogu oštetiti gomolj.
Postupak berbe:
- Odaberite suv, sunčan dan za berbu
- Odsecite nadzemni deo biljke 15-20 cm iznad zemlje
- Pažljivo iskopajte gomolj koristeći vile (ne ašov koji može oštetiti gomolj)
- Držite vile na udaljenosti od najmanje 30 cm od biljke kada zabadete u zemlju
- Lagano podignite zemlju i izvadite gomolj
- Ostavite gomolje da se prosuše na suncu 2-3 sata
- Ne perite gomolje odmah nakon vađenja
- Pažljivo rukujte gomoljima kako ih ne biste oštetili
Skladištenje
Pravilno skladištenje batata je ključno za očuvanje njegovog kvaliteta tokom zimskih meseci:
- Lečenje (sušenje) – Najvažniji korak za dugoročno čuvanje:
- Držite gomolj na temperaturi od 25-30°C i relativnoj vlažnosti 85-90% tokom 7-10 dana
- Ovaj proces omogućava zaceljenje manjih povreda i formiranje zaštitnog sloja na pokožici
- Može se obaviti u zatvorenoj prostoriji sa grejalicom i ovlaživačem vazduha
- Uslovi skladištenja:
- Idealna temperatura: 12-15°C
- Vlažnost vazduha: 80-85%
- Bez direktne sunčeve svetlosti
- Dobra ventilacija
- Metode skladištenja:
- U plitkim plastičnim ili drvenim kutijama sa perforacijama
- U papirnim vrećama
- U slojevima peska u drvenoj kutiji
- U mračnom podrumu na policama
- NIKADA u frižideru (temperature ispod 10°C oštećuju gomolj)
- Trajanje skladištenja:
- Pri optimalnim uslovima, batat se može čuvati 6-8 meseci
- Redovno proveravajte uskladištene gomolje i uklanjajte one koji pokazuju znake truljenja
Ošteć gomolji će brže propasti, zato odvojite oštećene primerke i iskoristite ih prvo. Najbolje se čuvaju srednji gomolji (100-300 g), dok se izuzetno veliki gomolji teže čuvaju duži period.
Upotreba
Kulinarska primena
Batat je izuzetno svestran u kulinarstvu i može se koristiti na brojne načine:
- Tradicionalna priprema:
- Pečen u rerni (ceo ili isečen na kriške)
- Kuvan u vodi ili na pari
- Grilovani batat (naročito dobro za letnje roštiljade)
- Pire od batata (odlična alternativa klasičnom pire krompiru)
- Moderne pripreme:
- Pomfrit od batata (zdravija alternativa klasičnom pomfritu)
- Čips od batata (pečen u rerni sa začinima)
- Kroketi od batata
- Supe i krem čorbe sa batatom
- Slatkiši i peciva:
- Kolači i torte sa batatom (poput američkog sweet potato pie)
- Mafini i keksići
- Slatki hleb od batata
- Domaći sladoled sa batatom
- Zdrava ishrana:
- Kao sastojak za smuti
- U salatama (kuvani i ohlađeni komadići batata)
- Kao zamena za hleb ili tost (pečene kriške batata)
- U bezglutenskoj ishrani kao zamena za brašno
Batat se odlično slaže sa začinima poput cimeta, muškatnog oraščića, đumbira, kurkume i kajenskog bibera. Od sveže ubranog batata ne treba odmah pripremati jela – ukus će biti bolji ako se čuva 2-3 nedelje nakon berbe.
Lekovita svojstva
Batat je nutritivno bogata namirnica sa brojnim pozitivnim efektima na zdravlje:
- Nutritivna vrednost:
- Bogat izvor kompleksnih ugljenih hidrata
- Visok sadržaj vitamina A (beta-karoten), naročito u narandžastim sortama
- Dobar izvor vitamina C, B6 i E
- Sadrži minerale poput kalijuma, mangana i bakra
- Bogat dijetalnim vlaknima
- Zdravstvene dobrobiti:
- Jača imunitet zahvaljujući visokom sadržaju vitamina A
- Pomaže u regulaciji krvnog pritiska zbog sadržaja kalijuma
- Stabilizuje nivo šećera u krvi zahvaljujući sporom oslobađanju ugljenih hidrata
- Doprinosi zdravlju očiju i kože
- Sadrži antioksidanse koji smanjuju oksidativni stres
- Upotreba u tradicionalnoj medicini:
- Kao blagi diuretik
- Za ublažavanje problema sa varenjem
- Za poboljšanje cirkulacije
- Za jačanje imuniteta tokom zimskih meseci
- Dijetalna vrednost:
- Niži glikemijski indeks u poređenju sa običnim krompirom
- Stvara osećaj sitosti zbog sadržaja vlakana
- Može biti deo dijetetskih režima za regulaciju telesne težine
Važno je napomenuti da ljubičaste sorte batata sadrže posebno visok nivo antocijana, snažnih antioksidanasa koji se povezuju sa smanjenjem rizika od mnogih hroničnih bolesti.