Aronija – nega i čuvanje ove lekovite biljke

Aronija (lat. Aronia melanocarpa) poslednjih godina postaje sve popularnija u Srbiji, i to s razlogom. Osim što je veoma otporna biljka, njeni plodovi su izuzetno bogati antioksidansima, vitaminima i mineralima, pa je s pravom nazivaju „supervoćem“. Idealna je za uzgoj u dvorištima, ali i na manjim ili većim plantažama. Ako razmišljate o sadnji aronije, ovaj vodič će vam pomoći da je pravilno posadite, negujete i čuvate.

Aronija potiče iz Severne Amerike, gde je rasla kao divlja biljka. U Evropu je stigla početkom 20. veka, a u Srbiji se gaji od 80-ih godina. U početku je korišćena više kao ukrasna biljka zbog svojih lepih cvetova i jesenjeg lišća, ali su kasnije njeni plodovi prepoznati po izuzetnim lekovitim svojstvima.

Botaničke karakteristike

Latinski naziv: Aronia melanocarpa

Engleski naziv: Black chokeberry

Životni ciklus: Višegodišnji žbun

Visina: 1,5 do 2 metra

Cvetanje: Maj

Plodovi: Tamnoplavi, gotovo crni bobičasti plodovi, sazrevaju krajem avgusta i u septembru

Otpornost: Visoka otpornost na mraz, bolesti i štetočine

Tlo: Najviše voli umereno kisela, dobro drenirana zemljišta

Vrste i sorte

Iako postoji više vrsta aronije, najzastupljenija u Srbiji je crna aronija (Aronia melanocarpa), zbog najvišeg sadržaja antocijanina. Pored nje, postoje i:

• Crvena aronija (Aronia arbutifolia) – ukrasna, sa svetlijim bobicama, slabijeg ukusa.
• Ljubičasta aronija (Aronia prunifolia) – hibrid crne i crvene, ređa u komercijalnoj proizvodnji.

Popularne sorte

• Nero – Visokorodna sorta, otpornija na bolesti, popularna kod komercijalnih uzgajivača.
• Viking – Krupniji plodovi, dobro podnosi srpsku klimu.
• Galicjanka – Sorta pogodna za plantažni uzgoj, često se koristi u preradi.

Razlike između sorti: razlikuju se uglavnom po veličini ploda, vremenu sazrevanja i otpornosti na vremenske uslove. Za amaterski uzgoj, sorte Nero i Viking su najzahvalnije.

Sadnja

Vreme sadnje

Najbolje vreme za sadnju aronije je jesen (oktobar-novembar) ili proleće (mart-april). Jesenja sadnja daje bolje rezultate jer se biljka do proleća prirodno ukoreni.

Priprema zemljišta

Aroniji najviše odgovaraju blago kisela do neutralna zemljišta (pH 5,5–7,0). Tlo treba da bude rahlo i bogato humusom. Pre sadnje obavezno prekopajte zemljište i dodajte stajsko ili kompostno đubrivo.

Postupak sadnje

1. Iskopajte rupu dubine oko 40 cm i širine 40–50 cm.
2. Na dno stavite sloj komposta.
3. Postavite sadnicu tako da vrat korena bude u nivou tla.
4. Zatrpajte zemljom i dobro zalijte.

Razmak između biljaka

Za plantažni uzgoj: 3 x 1,5 m
Za dvorišta i manje zasade: 1,5 x 1,5 m
Ovako se obezbeđuje dovoljno prostora za razvoj grma i lak pristup prilikom berbe.

Gajenje i nega

Zalivanje

Aronija je otporna na sušu, ali redovno zalivanje tokom prvih godina nakon sadnje značajno doprinosi razvoju. Tokom sušnih perioda u leto, preporučuje se zalivanje jednom nedeljno.

Đubrenje

U proleće se preporučuje organsko đubrivo (kompost, stajnjak), a u toku vegetacije se može dodati NPK đubrivo u skladu sa analizom zemljišta. Ne preterujte – aronija nije zahtevna biljka.

Orezivanje/Oblikovanje

Najvažnije je zimsko orezivanje (februar/mart) kada biljka miruje. Uklanjaju se suve, oštećene i preguste grane. Cilj je da se podstakne prozračnost grma i podmlađivanje biljke.

Zaštita od bolesti i štetočina

Aronija je izuzetno otporna, ali ponekad se mogu javiti:

• Pepelnica (retko) – rešava se prskanjem fungicidima na bazi sumpora.
• Lisne vaši – mogu se ukloniti blagim insekticidima ili prirodnim rastvorom koprive.

Razmnožavanje

Aronija se može uspešno razmnožavati na nekoliko načina, u zavisnosti od potreba – bilo da želite da proširite svoju baštu ili da započnete profesionalniji zasad. Najčešći načini razmnožavanja su: izdanaka (deljenjem žbunova), reznicama, rasadom iz semena i mikropropagacijom (laboratorijski način).

Razmnožavanje izdancima (deljenje žbunova)

Ovo je najjednostavniji i najprirodniji način razmnožavanja za male zasade ili dvorišta. Aronija formira izdanke oko glavnog žbuna, koje se mogu odvojiti i presaditi.

• Kada: u jesen (oktobar-novembar) ili rano proleće (mart)
• Postupak:
  1. Odaberite zdrave, dobro razvijene izdanke visine barem 30 cm.
  2. Pažljivo ih iskopajte, vodeći računa da se ne ošteti koren.
  3. Odvojene izdanke posadite na željeno mesto i obilno zalijte.

Razmnožavanje reznicama

Reznice se mogu uzimati kao zelene (u julu-avgustu) ili poludrvenaste (avgust-septembar). Ova metoda je nešto zahtevnija, ali daje dobre rezultate.

• Zelene reznice:
  • Uzimaju se sa mladih izbojaka dužine 10–15 cm.
  • Donji deo se potopi u hormon za ožiljavanje.
  • Sade se u mešavinu treseta i peska.
  • Drže se na senovitom mestu i održavaju vlažnost.
  • Ožiljavanje traje oko 4–6 nedelja.
• Poludrvenaste reznice:
  • Uzimaju se krajem leta, kada se izdanci već delimično odrvenjavaju.
  • Postupak je sličan kao kod zelenih reznica, ali ožiljavanje traje nešto duže.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje semenom se retko koristi u praksi jer je proces spor i rezultati neujednačeni – potomci ne moraju naslediti osobine matične biljke.

• Postupak:
  • Plodove aronije osušiti, izvaditi seme i oprati ga.
  • Seme se mora stratifikovati – držati u vlažnom pesku u frižideru 2–3 meseca pre setve.
  • Seme se seje u proleće, u kontejnere ili direktno u zemlju.

Mikropropagacija (in vitro)

Ova metoda se koristi u komercijalnom uzgoju i laboratorijskim uslovima. Biljke se dobijaju kloniranjem u sterilnim uslovima, što omogućava dobijanje velikog broja jedinki u kratkom roku.

Nedostatak: nije dostupno prosečnim uzgajivačima i zahteva specijalizovanu opremu.

Prednost: sve biljke su genetski identične i bez bolesti.

Berba i skladištenje

Kada i kako brati

Plodovi aronije sazrevaju krajem avgusta do sredine septembra. Beru se ručno, cele grozdove, kada bobice postanu tamne i lako se odvajaju od peteljke.

Skladištenje

Sveže bobice mogu da stoje u frižideru do 7 dana. Za duže čuvanje:

• Zamrzavanje – čuva najviše hranljivih sastojaka
• Sušenje – idealno za čajeve i mešavine
• Prerada u sokove, džemove, sirupe

Upotreba

Kulinarska primena

Zbog oporog ukusa, aronija se retko jede sveža, ali se koristi u:

• Sokovima, smutijima
• Džemovima i marmeladama
• Kompotima, likerima i vinima
• Dodacima za kolače i muslije

Dekorativna primena

Iako se više gaji zbog ploda, aronija je vrlo dekorativna:

• Prolećni beli cvetovi krase vrt
• Jesenje lišće prelazi u crvenu i narandžastu nijansu

Lekovita svojstva

Aronija je prava riznica zdravlja:

• Bogata antocijaninima, vitaminom C, flavonoidima
• Smanjuje holesterol, pritisak, jača imunitet
• Deluje antiinflamatorno i antioksidativno
• Koristi se kod dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, detoksikacije