Paprika (Capsicum annuum) je nezaobilazna povrtarska kultura u domaćinstvima širom Srbije. Bilo da se koristi za svežu upotrebu, zimnicu ili sušenje, uzgajanje paprike u bašti ili plasteniku postalo je tradicija. Da bi biljka dala bogat i zdrav plod, ključno je pravilno planirati njenu sadnju, negu i čuvanje.
Paprika potiče iz Centralne i Južne Amerike, a u Evropu je doneta nakon Kolumbovih putovanja. Danas se uzgaja širom sveta, sa posebnim značajem u Srbiji, gde je neizostavan sastojak domaćih jela kao što su ajvar, punjene paprike i paprikaš.
Zanimljivo je da paprika pripada istoj porodici kao paradajz i krompir – Solanaceae. Iako je najpoznatija kao povrtarska kultura, određene sorte paprike se koriste i kao ukrasne biljke zbog svojih intenzivnih boja i oblika plodova.
Botaničke karakteristike paprike
| Latinski naziv: Capsicum annuum |
| Naziv na engleskom: Pepper |
| Životni ciklus: Jednogodišnja biljka |
| Cvetanje: Od juna do avgusta |
| Tlo: Plodno, rastresito, dobro drenirano, pH 6–6.5 |
Vrste i sorte
Na tržištu Srbije prisutno je mnoštvo sorti paprike koje se razlikuju po ukusu, veličini, obliku i nameni.
Popularni varijeteti
- Šorokšari: Babura paprika, idealna za punjenje
- Kurtovska kapija: Domaća sorta, odlična za pečenje i ajvar
- Slonovo uvo: Veoma krupni plodovi, odlični za svežu upotrebu
- Feferone i chili: Ljutkaste sorte, koriste se kao začin
Razlike između sorti
- Babure imaju deblje meso, blag ukus i koriste se za punjenje
- Roge su duguljaste, tanke i idealne za roštilj i ajvar
- Ljutkaste sorte variraju po stepenu ljutine (mogu se meriti Skovilovom skalom)
- Ukrasne sorte su često manje i jarkih boja, ali nisu uvek pogodne za jelo
Sadnja
Vreme sadnje
Paprika se u kontinentalnoj klimi Srbije gaji iz rasada. Sejanje počinje u zatvorenom prostoru već krajem februara ili početkom marta. Rasad se presađuje na otvoreno tek nakon što prođe opasnost od mraza, najčešće u drugoj polovini maja.
Priprema zemljišta
Tlo treba dubinski preorati još u jesen, a pred sadnju fino usitniti i obogatiti organskim đubrivom (kompost, stajnjak). Paprika najbolje uspeva na zemljištima koja su bogata humusom, sa dobrom drenažom.
Postupak sadnje
Rasad se presađuje kada biljke imaju 5–7 listova i visinu od 15–20 cm. Biljke se sade pažljivo, bez oštećenja korena, do nivoa do kojeg su bile u saksiji ili kontejneru.
Razmak između biljaka
- Između redova: 50–60 cm
- U redu: 30–40 cm
Ovaj razmak omogućava dovoljno svetlosti, cirkulaciju vazduha i lakše održavanje.
Gajenje i nega
Zalivanje
Paprika zahteva umereno i redovno zalivanje, naročito u periodu formiranja i sazrevanja plodova. Idealno je kap po kap navodnjavanje. Preterano zalivanje može dovesti do truljenja korena i bolesti.
Đubrenje
- Pre sadnje: Stajnjak ili kompost
- Tokom rasta: Prihrana azotom i fosforom (npr. NPK đubriva), ali izbegavati prekomernu upotrebu azota jer može podstaći rast lišća nauštrb plodova
- Organske alternative: Čaj od koprive, zeolit, pepeljak
Orezivanje/Oblikovanje
Kod viših sorti preporučuje se uklanjanje donjih listova i suvišnih zaperaka kako bi se poboljšala ventilacija. Ovo smanjuje rizik od bolesti i ubrzava sazrevanje plodova.
Zaštita od bolesti i štetočina
Najčešći problemi u Srbiji:
- Pepelnica
- Bakterijska pegavost
- Tripsi, vaši i grinje
Prirodne metode zaštite uključuju prskanje rastvorom sode bikarbone, čaja od koprive ili upotrebu sapunske vode. Preporučuje se i plodored – ne saditi papriku na isto mesto svake godine.
Razmnožavanje
Paprika se razmnožava isključivo semenom, jer vegetativno razmnožavanje (reznicama) nije efikasno niti praktično u amaterskim ili profesionalnim uslovima proizvodnje. Ključ uspeha je korišćenje kvalitetnog, zdravog i dobro čuvanog semena, bilo kupljenog u registrovanim poljoprivrednim apotekama ili sačuvanog iz sopstvene proizvodnje.
Prikupljanje semena
Ako želite da sami sačuvate seme za narednu sezonu, birajte najzdravije i najkvalitetnije plodove. Idealno je uzeti seme iz plodova koji su potpuno sazreli (intenzivne boje, čvrsti, bez znakova bolesti). Proces:
- Otvorite plod i pažljivo izvadite semenke.
- Rasprostite ih na papir ili sito na suvom, prozračnom mestu (van direktnog sunca).
- Sušite nekoliko dana dok ne postanu potpuno suve.
Seme čuvajte u papirnim kesicama ili staklenim teglama na tamnom i hladnom mestu. Obavezno obeležite godinu i sortu. Seme paprike zadržava klijavost do 4 godine, ali je najbolje koristiti ga u prve dve godine.
Klijanje i setva
Paprika ima sporiju klijavost, pa je poželjno klijanje ubrzati potapanjem semena u mlaku vodu (24 h) pre setve. Neki povrtari koriste i čajeve od kamilice (prirodan fungicid) ili blage rastvore đubriva radi stimulacije.
Seje se:
- U mini staklenike, kontejnerske leje ili plitke saksije
- Na dubinu od 0.5–1 cm
- Na temperaturi 22–26 °C
Klijanje može potrajati od 7 do 14 dana, a optimalna temperatura je ključna – ispod 18 °C seme slabo niče. Nakon nicanja, mladim biljkama je potrebno mnogo svetlosti i umerena vlaga.
Pikiranje
Kada biljke razviju prva dva prava lista, vrši se pikiranje – presađivanje svake biljke u posebnu saksiju ili čašu. Time se podstiče razvoj jakog korenovog sistema i smanjuje međusobna konkurencija.
Pravilan plodored
Kako bi seme iz sopstvenog uzgoja zadržalo svojstva sorte, važno je izbegavati unakrsno oprašivanje između različitih sorti. Preporučuje se da se različite sorte sade što dalje jedna od druge (najmanje 150–300 metara), posebno ako se čuva seme.
Berba i skladištenje
Kada i kako brati
Berba se obavlja ručno kada plod dostigne punu zrelost – karakterističnu boju, čvrstinu i veličinu. U zavisnosti od sorte, to može biti od jula do oktobra. Paprike se beru postepeno, svakih nekoliko dana.
Skladištenje
- Sveža paprika: Može se čuvati u frižideru do 7 dana
- Za zimnicu: Paprike se peku, suše ili kisele
- Sušenje: Idealno za ljute sorte i feferone. Suše se na suncu ili u sušarama
Za skladištenje svežih plodova, idealna temperatura je između 7–10 °C, uz relativnu vlažnost od 90–95%.
Upotreba
Kulinarska primena
Paprika je izuzetno zahvalna namirnica:
- Sirova u salatama
- Pečena za ajvar
- Punjena mesom, sirom ili pirinčem
- Sušena i mlevena kao začin (aleva paprika)
- Ljutkaste sorte koriste se za pravljenje ljutih soseva, fermentaciju ili sušenje
Lekovita svojstva
Paprika je bogata vitaminom C, A, B6, kao i antioksidansima. Ljutkaste sorte sadrže kapsaicin koji ima:
- Protivupalno dejstvo
- Pomaže kod bolova i cirkulacije
- Stimuliše metabolizam
Dekorativna primena
Određene sorte se gaje zbog jarkih boja i interesantnih oblika plodova (npr. mini ukrasne paprike). Idealne su za balkone, terase i žardinjere.