Avokado (Persea americana) poslednjih godina postaje sve popularniji i u Srbiji, ne samo kao superhrana bogata zdravim mastima, već i kao interesantna sobna biljka. Iako ne potiče sa ovih prostora, uz malo pažnje i odgovarajuće uslove, avokado se može uspešno gajiti čak i kod nas – najčešće kao ukrasna biljka ili izazov za ljubitelje egzotike.
Avokado potiče iz Srednje Amerike, najviše iz Meksika, gde se uzgaja više od 5.000 godina. Danas se najviše gaji u tropskim i suptropskim krajevima poput Meksika, Perua, Izraela i Španije. U Srbiji nije komercijalna kultura, ali se često sadi iz koštice kao zanimljiv hobi projekat.
Avokado ima zimzeleno lišće, raste kao drvo ili veći žbun, a njegova najveća vrednost je u plodu bogatom nezasićenim masnim kiselinama. Poznat je i kao „krokodilska kruška“ zbog hrapave kore i oblika ploda.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Persea americana |
| Engleski naziv: Avocado |
| Porodica: Lauraceae (lovorovke) |
| Životni ciklus: OVišegodišnja biljka |
| Visina: U saksiji dostiže 1–2 m |
| Listovi: Duguljasti, tamnozeleni, kožasti |
| Koren: Plitak, ali razgranat |
Vrste i sorte
U svetu postoji preko 500 sorti avokada, ali najpoznatije i najrasprostranjenije su:
Popularni varijeteti
- Hass – Najčešća sorta na tržištu; tamna, naborana kora i kremast ukus
- Fuerte – Glatka, zelena kora, malo blaži ukus
- Bacon – Lakši za uzgoj, tanja kora i manji sadržaj ulja
Razlike između sorti
Sorta „Hass“ dominira zbog dužeg roka trajanja i intenzivnog ukusa, dok su sorte poput „Fuerte“ pogodnije za kućni uzgoj zbog prilagodljivosti. Međutim, u srpskim uslovima sve sorte zahtevaju zaštićeni prostor i pažljivu negu.
Sadnja
U našim klimatskim uslovima avokado se najčešće sadi iz koštice u saksiji jer ne podnosi niske temperature.
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju je proleće (mart–maj), kada je temperatura stabilna i iznad 15°C.
Priprema zemljišta
Zemljište treba biti rastresito, dobro drenirano, neutralne do blago kisele pH vrednosti (6.0–6.5). Mešavina zemlje za cveće, peska i humusa u odnosu 2:1:1 je dobar izbor.
Postupak sadnje
- Očistiti košticu iz ploda i temeljno isprati
- Zabosti 3 čačkalice i staviti je iznad čaše s vodom, tako da donja trećina bude potopljena
- Kada se pojave korenčići (obično za 2–6 nedelja), presađuje se u saksiju
Razmak između biljaka
Ukoliko sadite više biljaka napolju (u zatvorenim plastenicima), razmak treba biti najmanje 3 metra između sadnica.
Gajenje i nega
Zalivanje
Zalivati umereno – zemlja ne sme biti ni suva ni previše vlažna. U proseku, jednom do dva puta nedeljno, zavisno od temperature. Zimi značajno smanjiti zalivanje.
Đubrenje
Tokom vegetacije (proleće i leto) koristi se đubrivo za zelenilo ili specijalno za citruse, jednom mesečno. Organska đubriva poput komposta ili glistinca su odličan izbor.
Orezivanje/Oblikovanje
Mlada biljka se može pincirati (odsecanje vrha) kako bi se podstaklo grananje. Redovno uklanjati suvo i bolesno lišće.
Zaštita od bolesti i štetočina
U zatvorenom prostoru avokado može biti meta:
- Paukovih grinja
- Lisnih vaši
- Pepelnice
Rešenje su biljna zaštitna sredstva ili prirodni insekticidi (npr. rastvor koprive).
Razmnožavanje
Avokado se može razmnožavati na tri glavna načina: iz koštice (semena), reznicama i kalemljenjem. Svaki od ovih metoda ima svoje prednosti i izazove, u zavisnosti od toga da li je cilj dekorativna biljka ili plodonosno drvo.
Razmnožavanje iz koštice
Ovo je najjednostavniji i najpopularniji način među hobistima, ali ima svoje ograničenje:
- Prednosti: lako dostupno seme, edukativno, dekorativno
- Nedostaci: biljke iz semena obično ne nasledjuju osobine matične biljke (npr. ukus ploda), plodonost dolazi tek nakon 5–10 godina (ako uopšte), a neke biljke nikada ne donesu plod
Postupak:
- Očistiti sve ostatke ploda s koštice, paziti da se ne ošteti ljuska
- Umetnuti tri čačkalice horizontalno kako bi se koštica oslonila na čašu s vodom
- Donji deo koštice (širi kraj) treba da bude potopljen u vodi
- Menjati vodu na 2–3 dana
- Koren se pojavljuje nakon 2–6 nedelja, a zatim i mlada stabljika
- Kada biljka poraste 15–20 cm, presađuje se u saksiju
Razmnožavanje reznicama
Ovaj metod je zahtevniji i manje uspešan u kućnim uslovima, ali se koristi kada se želi očuvati osobine sorte.
- Koriste se poluzrele reznice dužine oko 15–20 cm sa 2–3 lista
- Donji deo reznice potopiti u hormon za zakorenjivanje (npr. indolbutirična kiselina – IBA)
- Sadi se u mešavinu peska i perlita ili sterilnog supstrata
- Pokriti providnom plastičnom čašom ili mini plastenikom da bi se održala visoka vlažnost
- Održavati konstantnu temperaturu (22–25°C) i indirektno svetlo
- Ukorenjavanje traje nekoliko nedelja do par meseci, uz uspešnost manju od 50% u kućnim uslovima
Kalemljenje
Profesionalni uzgajivači koriste kalemljenje kako bi:
- Obezbedili iste osobine kao kod matične biljke
- Skraćili vreme do prve berbe (već nakon 2–4 godine)
- Poboljšali otpornost i prinos
Najčešći način kalemljenja je engleski spaj (eng. cleft graft), koji se obavlja na mladim biljkama, obično kada stablo iz semena postigne debljinu olovke. Potrebna je preciznost i sterilni alat. Nakon kalemljenja, spoj se obmotava parafilmom ili specijalnom trakom, i biljka se stavlja u kontrolisane uslove.
Berba i čuvanje plodova
U Srbiji, do zrenja plodova teško dolazi jer biljke retko cvetaju i plodonose, posebno bez oprašivača i odgovarajućih uslova (temperatura, svetlost). Ako se plod ipak razvije, bere se kada sazri (ne sme pasti sam sa drveta).
Skladištenje
Plodovi avokada se čuvaju na sobnoj temperaturi dok ne omekšaju. Nakon toga, mogu se držati u frižideru 2–3 dana. Da bi se usporilo tamnjenje, sečeni plod se može pokapati limunovim sokom.
Upotreba
Kulinarska primena
Avokado se koristi u brojnim jelima:
- Guacamole
- Namazi i salate
- Smoothie napici
- Kao zamena za maslac u veganskim receptima
Bogata je zdravim mastima (oleinska kiselina), vitaminima E, C, K i vlaknima.
Dekorativna primena
Avokado se sve češće uzgaja kao dekorativna sobna biljka. Njegovi sjajni listovi daju egzotičan izgled prostoru. Idealno za ljubitelje neobičnih biljaka i „uradi sam“ projekata.
Lekovita svojstva
Plod ima brojne zdravstvene prednosti:
- Snižava loš holesterol
- Podržava zdravlje srca
- Poboljšava varenje
- Bogat je antioksidansima
Ulje avokada koristi se i u kozmetici za negu kože i kose, zahvaljujući svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima.