Kamilica (Matricaria chamomilla) jedna je od najpoznatijih lekovitih biljaka u našim krajevima. Čaj od kamilice pije se generacijama – za smirenje, bolji san i lakše varenje, a koristi se i spolja, za ispiranje i obloge. Malo ko zna da se ova skromna biljka veoma lako gaji i u sopstvenoj bašti, pa čak i u žardinjeri na terasi.
Kamilica je rasprostranjena širom Evrope i zapadne Azije, a u Srbiji raste i samoniklo – na livadama, njivama, pored puteva i na zapuštenim terenima. Domaća, sopstveno ubrana kamilica obično ima intenzivniji miris i ukus od industrijski upakovanog čaja.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Matricaria chamomilla (sin. Matricaria recutita) |
| Engleski naziv: German chamomile, Chamomile |
| Porodica: Asteraceae (glavočike) |
| Životni ciklus: Jednogodišnja zeljasta biljka |
| Visina: 20–60 cm |
| Listovi: Sitni, dva do tri puta perasto deljeni, nalik iglicama |
| Cvetanje: Od maja do avgusta, najintenzivnije u maju i junu |
| Cvet: Bele jezičaste latice i žuta, kupasta, iznutra šuplja cvetna loža |
| Uspeva: Na sunčanim položajima, u rastresitom i umereno plodnom zemljištu |
Vrste i sorte
Prava i rimska kamilica
Pod nazivom „kamilica” najčešće se podrazumevaju dve biljke:
- Prava (nemačka) kamilica – Matricaria chamomilla – jednogodišnja, uspravna biljka koja se najviše gaji i koristi za čaj. Upravo o njoj je reč u ovom tekstu.
- Rimska kamilica – Chamaemelum nobile – niska, višegodišnja biljka koja se širi po tlu. Ima nešto gorči ukus i često se sadi kao mirisni pokrivač tla ili „travnjak” od kamilice.
Kako razlikovati pravu kamilicu od sličnih biljaka
U prirodi kamilica ima nekoliko „dvojnica” koje nemaju njena lekovita svojstva. Pravu kamilicu ćete prepoznati po sledećem:
- cvetna loža (žuti deo cveta) je izdužena, kupasta i šuplja iznutra – presecite cvet po dužini i proverite,
- cvet ima jak, prijatan i prepoznatljiv miris kada se protrlja među prstima,
- bele latice se kod potpuno razvijenih cvetova povijaju nadole.
Bezmirisna kamilica (Tripleurospermum inodorum) i pupavice (rod Anthemis) imaju punu cvetnu ložu i slab ili neprijatan miris, pa ih ne treba brati za čaj.
Sadnja kamilice
Vreme setve
Kamilica se seje direktno na stalno mesto, u dva termina:
- jesenja setva (septembar–oktobar) – biljke prezimljavaju kao male rozete i cvetaju ranije, već od maja, a prinos je obično veći,
- prolećna setva (mart–april) – cvetanje počinje krajem juna i traje tokom jula.
Kamilica se može gajiti i iz rasada posejanog u kontejnere u martu, ali direktna setva je jednostavnija i daje sasvim dobre rezultate.
Priprema zemljišta
Kamilica nije zahtevna biljka. Najbolje uspeva na sunčanom mestu, u rastresitom i propusnom zemljištu neutralne do blago bazne reakcije. Dobro podnosi i siromašnija, peskovita zemljišta, ali ne voli teške i zbijene zemlje u kojima se zadržava voda. Pre setve zemljište usitnite, poravnajte i očistite od korova, jer mlade biljčice sporo rastu i korov ih lako uguši.
Postupak setve
Seme kamilice je izuzetno sitno, pa ga pre setve pomešajte sa malo suvog peska kako bi se ravnomernije rasporedilo.
- Poravnajte i lagano nakvasite površinu zemljišta.
- Seme rasporedite po površini, u redove ili omaške.
- Seme ne zatrpavajte – samo ga lagano pritisnite dlanom ili daskom, jer mu je za klijanje potrebna svetlost.
- Površinu održavajte vlažnom pomoću raspršivača dok seme ne nikne, obično za 7–14 dana.
Preporuka
Za jedan kvadratni metar dovoljno je oko pola grama semena. Pregusta setva daje slabe, izdužene biljke sa manje cvetova.
Razmak između biljaka
Kada biljke dostignu visinu od 5–8 cm, proredite ih tako da razmak između njih bude 15–20 cm, a između redova 25–30 cm. U žardinjerama je dovoljno četiri do pet biljaka po metru dužine.
Gajenje i nega kamilice
Zalivanje
Do nicanja i u prvim nedeljama rasta zemljište treba da bude stalno umereno vlažno. Kasnije kamilica dobro podnosi kraće sušne periode i zaliva se tek kada je zemlja suva na dubini od nekoliko centimetara. Kamilica u saksijama i žardinjerama traži češće zalivanje, posebno tokom letnjih vrućina.
Đubrenje
Kamilici nije potrebno mnogo hrane. Ako je zemljište bilo đubreno za prethodni usev ili ste pre setve uneli malo zrelog komposta, dodatno prihranjivanje nije potrebno. Previše azota podstiče bujan rast listova na račun cvetova i smanjuje sadržaj lekovitih materija.
Okopavanje i plevljenje
U početku redovno plevite između redova, dok biljke ne ojačaju i ne zatvore prostor. Kasnije gust sklop kamilice sam potiskuje korov.
Zaštita od bolesti i štetočina
Kamilica je otporna biljka i retko oboleva. Povremeno je napadaju lisne vaši, koje se lako suzbijaju jakim mlazom vode ili rastvorom kalijevog sapuna. U vlažnim godinama i pri gustoj setvi može se javiti pepelnica – beličasta prevlaka na listovima. Najbolja prevencija je dobra provetrenost, pravilan razmak i zalivanje u zoni korena, a ne po listovima.
Napomena
Biljke namenjene čaju ne prskajte hemijskim sredstvima za zaštitu bilja. Ako je tretman neophodan, koristite isključivo preparate dozvoljene u organskoj proizvodnji i obavezno poštujte karencu.
Samosetva
Ako na kraju sezone ostavite deo cvetova da sazri, kamilica će se sama rasejati i sledeće godine niknuti na istom mestu. Tako jednom posejana leja može da traje godinama uz minimalan trud.
Branje i sušenje
Kada i kako brati
Cvetovi se beru kada su potpuno otvoreni, a bele latice postavljene vodoravno ili tek počinju da se povijaju nadole – tada sadrže najviše eteričnog ulja. Berite po suvom i sunčanom vremenu, kasno pre podne, kada se rosa osuši.
- cvetove otkidajte prstima ili posebnim češljem za kamilicu, sa što kraćom drškom (do 2 cm),
- berbu ponavljajte na svakih 5–7 dana, jer biljka neprekidno stvara nove cvetove,
- ne berite cvetove koji su počeli da tamne i odbacuju latice.
Sušenje
Ubrane cvetove odmah rasporedite u tankom sloju na papir, sito ili gazu, na prozračnom i senovitom mestu. Ne sušite ih na direktnom suncu, jer gube boju i eterično ulje. U sušari temperatura ne bi trebalo da prelazi 35–40 °C. Cvetovi su dovoljno suvi kada se lako mrve među prstima, obično posle 7–10 dana.
Skladištenje
Osušenu kamilicu čuvajte u staklenim teglama ili papirnim kesama, na suvom, tamnom i hladnom mestu. Pravilno osušena kamilica zadržava kvalitet oko godinu dana, posle čega postepeno gubi miris i lekovitost.
Upotreba kamilice
Lekovita svojstva
Cvet kamilice sadrži eterično ulje bogato hamazulenom i alfa-bisabololom, kao i flavonoide poput apigenina. U narodnoj medicini i fitoterapiji kamilica se tradicionalno koristi za:
- ublažavanje grčeva i nadimanja u stomaku,
- smirenje i lakše uspavljivanje,
- ispiranje usta i grla kod upale desni i grla,
- obloge i kupke kod blagih iritacija kože.
Kako pripremiti čaj od kamilice
Jednu do dve kafene kašičice osušenih cvetova prelijte šoljom (oko 200 ml) vrele vode, poklopite i ostavite da odstoji 5–10 minuta, pa procedite. Poklopac je važan, jer sprečava isparavanje eteričnog ulja.
Napomena
Osobe alergične na biljke iz porodice glavočika (ambrozija, pelen, hrizantema, neven) mogu biti alergične i na kamilicu. Trudnice, dojilje i osobe koje koriste lekove protiv zgrušavanja krvi pre redovne upotrebe kamilice treba da se posavetuju sa lekarom.
Kamilica u bašti
Kamilica privlači pčele i korisne insekte, poput bubamara i osolikih muva, čije se larve hrane lisnim vašima. Zato je dobar sused kupusnjačama, luku i krastavcima, a njeni beli cvetovi lepo osvežavaju i povrtnjak i cvetnu leju.
Uz malo truda i jedno pakovanje semena, kamilica vam može obezbediti zalihe mirisnog domaćeg čaja za celu zimu – i to iz sopstvene bašte.