Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je višegodišnja, zimzelena biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae), poznata po svom jakom, aromatičnom mirisu i brojnim lekovitim svojstvima. Ova mediteranska biljka je omiljena u domaćinstvima širom Srbije zbog svoje otpornosti, korisnosti i dekorativnog izgleda. Bilo da ga gajite u saksiji na terasi ili u vrtu, ruzmarin će oplemeniti prostor, a uz pravilnu negu može trajati i više decenija.
Ruzmarin potiče iz mediteranskog područja gde prirodno raste na kamenitim, osunčanim padinama. U Srbiji se uspešno uzgaja u baštama, ali i u saksijama, posebno u južnijim krajevima i područjima sa blažim zimama. Njegov naziv potiče iz latinskog ros marinus, što znači „morska rosa“, zbog čestog rasta u blizini mora.
Osim što je poznat po svojoj kulinarskoj i lekovitoj upotrebi, ruzmarin se vekovima koristi i u narodnim verovanjima za zaštitu doma i privlačenje pozitivne energije.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Rosmarinus officinalis |
| Naziv na engleskom: Rosemary |
| Životni ciklus: Višegodišnja zimzelena biljka |
| Visina: 50–150 cm, u povoljnim uslovima i više |
| Cvetanje: Od aprila do juna (u toplijim krajevima i duže) |
| Boja cveta: Svetloplava, ljubičasta, retko bela |
| Plod: Sitne semenke koje se ređe koriste za razmnožavanje |
| Miris: Jak, aromatičan, smolast |
Vrste i sorte
Popularni varijeteti
Na tržištu Srbije mogu se pronaći različite sorte ruzmarina koje se razlikuju po obliku, veličini, boji cveta i otpornosti:
- ‘Arp’ – sorta otporna na niske temperature, pogodna za sadnju na otvorenom u Srbiji.
- ‘Tuscan Blue’ – snažna, uspravna sorta, idealna za žive ograde i dekoraciju.
- ‘Prostratus’ – puzava forma ruzmarina, odlična za viseće saksije i pokrivanje tla.
Razlike između sorti
Neke sorte imaju intenzivniji miris i aromu, dok druge više služe kao ukras. Pužujuće sorte bolje uspevaju u saksijama, dok visoke sorte uspešno formiraju žive ograde. Odabir sorte zavisi od vaše potrebe – da li je uzgajate zbog kuhinje, dekoracije ili lekovitosti.
Sadnja
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju ruzmarina je proleće (april–maj), kada prođe opasnost od mrazeva, ili u jesen (septembar), ako je biljka dovoljno razvijena da prezimi.
Priprema zemljišta
Ruzmarin voli propusno, peskovito i blago alkalno zemljište. Teška, glinovita zemlja koja zadržava vlagu ne odgovara mu jer može doći do truljenja korena. Pre sadnje se preporučuje dodavanje peska i komposta u zemlju radi bolje drenaže.
Postupak sadnje
- Iskopajte rupu dvostruko veću od korena sadnice.
- Dodajte šaku komposta ili stajnjaka.
- Postavite biljku i zatrpajte zemljom.
- Dobro zalijte odmah nakon sadnje.
Razmak između biljaka
Ako sadite više biljaka, ostavite razmak od 50–70 cm između njih kako bi imale dovoljno prostora za rast i provetravanje.
Gajenje i nega
Zalivanje
Ruzmarin ne voli previše vlage. Zalivajte umereno, tek kada se gornji sloj zemlje osuši. U zimskom periodu zalivanje treba svesti na minimum, naročito ako je biljka u zatvorenom prostoru.
Đubrenje
Biljka ne traži mnogo hranljivih materija. Jedno do dva organska đubrenja godišnje (kompost, stajnjak) su dovoljna. Može se povremeno prihranjivati đubrivima za mediteranske biljke.
Orezivanje/Oblikovanje
Redovno orezivanje doprinosi gušćem rastu i sprečava ogoljavanje grana. Orezujte posle cvetanja, uklanjajući suve i izdužene grane. Ruzmarinu se lako može dati željeni oblik – od kugle do niskih žbunova.
Zaštita od bolesti i štetočina
Ruzmarin je prirodno otporan na većinu bolesti, ali u lošim uslovima može oboleti od:
- Truleži korena (previše vlage)
- Pepelnice (beli prah na listovima)
- Napada vaši ili grinja (u zatvorenom prostoru)
U takvim slučajevima koristi se ekološki insekticid ili sapunski rastvor. Dobro provetravanje i suvo okruženje su najbolja prevencija.
Razmnožavanje
Ruzmarin se najlakše razmnožava pelenjem (reznicama):
- U proleće ili rano leto odsecite zdravu mladicu (10–15 cm).
- Skinite donje listove i stavite reznicu u vlažan pesak ili vodu.
- Kada razvije koren (za 3–4 nedelje), presadite u saksiju.
Može se razmnožavati i iz semena, ali taj proces je spor i nepouzdan za kućne uslove.
Berba i cvetanje
Kada i kako brati
Ruzmarin se bere tokom cele godine, ali najintenzivniji miris ima pred cvetanje (maj–jun). Seče se makazama, najbolje ujutru kada su etarska ulja najkoncentrovanija. Može se koristiti svež ili sušiti na promaji.
Skladištenje
Osušene grančice čuvaju se u staklenim teglama na tamnom mestu. Tako čuvaju aromu i do godinu dana. Svež ruzmarin može se zamrznuti u plastičnim kesicama ili u kockicama leda sa maslinovim uljem.
Trajanje cvetanja
Ruzmarin cveta jednom godišnje, od aprila do juna, mada u toplijim krajevima može cvetati i dva puta. Cveće je sitno i mirisno, privlači pčele i korisne insekte.
Upotreba
Kulinarska primena
Ruzmarin je omiljeni začin u mediteranskoj kuhinji – koristi se za začinjavanje mesa (posebno jagnjetine i piletine), krompira, maslina, čorbi i marinada. Dodaje se i u hlebove i pite. Ima jak ukus, pa se koristi u malim količinama.
Dekorativna primena
Zbog svog lepog oblika i zimzelene prirode, ruzmarin je odličan za formiranje živih ograda, aromatičnih bašta, kao i dekoraciju terasa i prozora u saksijama. Može se oblikovati u bonsai formu ili niske žbunove.
Lekovita svojstva
Ruzmarin ima brojna lekovita svojstva:
- Poboljšava varenje i rad jetre
- Deluje kao prirodni antioksidans
- Ublažava glavobolju i umor
- Koristi se za jačanje pamćenja i koncentracije
- Ulje ruzmarina koristi se za masaže i negu kože
Čaj od ruzmarina (1 kašičica sušenog lišća na 200 ml vode) se koristi kod problema sa varenjem, dok se etarsko ulje primenjuje u aromaterapiji.