Smilje (Helichrysum italicum), poznato i kao “besmrtna biljka”, jedan je od najcenjenijih darova prirode. Ova aromatična biljka potiče sa sunčanih kamenjara Mediterana i vekovima je korišćena zbog svojih lekovitih, kozmetičkih i dekorativnih svojstava. Njena prepoznatljiva zlatno-žuta boja i intenzivan miris čine je neizostavnom u organskoj kozmetici i narodnoj medicini.
U Srbiji je smilje sve popularnije, kako među proizvođačima, tako i kod ljubitelja prirodne kozmetike. Njegovo uspešno gajenje moguće je u gotovo svim krajevima Srbije, posebno u sunčanijim i sušnim oblastima kao što su južna i istočna Srbija.
Smilje je višegodišnja zimzelena biljka poznata po svojoj sposobnosti da zadrži oblik i boju čak i nakon sušenja – otuda naziv “besmrtno cveće”. Njegov miris podseća na kari, pa se u nekim krajevima naziva i “kari biljka”.
U narodnoj medicini smilje se koristi za tretman rana, ožiljaka, kožnih upala, a u aromaterapiji njegovo etarsko ulje važi za jedno od najefikasnijih u borbi protiv bora i starenja kože.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Helichrysum italicum |
| Naziv na engleskom: Immortelle, Curry plant |
| Životni ciklus: Višegodišnja biljka |
| Visina: 40–60 cm |
| Cvetanje: Jun – avgust |
| Plodovi: Sitne semenke |
| Miris: Intenzivan, aromatičan (kari nota) |
| Otpornost: Suša i visoke temperature, podnosi siromašno tlo |
Vrste i sorte
Iako najpoznatije smilje dolazi iz primorskih krajeva Dalmacije i Crne Gore, i u Srbiji se mogu uspešno gajiti određene sorte.
Popularni varijeteti
- Helichrysum italicum ssp. italicum – najčešće se koristi za proizvodnju etarskog ulja
- Helichrysum italicum ssp. serotinum – prilagođeno kontinentalnijim uslovima
- Helichrysum angustifolium – cenjeno zbog visokog sadržaja aktivnih jedinjenja
Razlike između sorti
Glavne razlike su u otpornosti na vremenske uslove, sadržaju etarskog ulja i veličini cvetova. Za kontinentalni deo Srbije preporučuju se sorte koje bolje podnose mrazeve.
Sadnja
Vreme sadnje
Idealno vreme za sadnju smilja je proleće (mart–april), kada prođe opasnost od mrazeva, ili jesen (septembar–oktobar), ali uz zaštitu tokom zime.
Priprema zemljišta
Smilje voli propusno, peskovito i siromašno tlo, pH između 6,0 i 7,5. Pre sadnje poželjno je uneti stajnjak ili kompost i po potrebi pesak radi bolje drenaže.
Postupak sadnje
- Sadnice se sade na dubinu od oko 10 cm.
- Pre sadnje zaliti zemljište.
- Nakon sadnje lagano pritisnuti zemlju oko korena i ponovo zaliti.
Razmak između biljaka
- Između biljaka: 30–40 cm
- Između redova: 50–70 cm
Ovaj razmak omogućava dobru cirkulaciju vazduha i olakšava berbu i održavanje.
Gajenje i nega
Zalivanje
Smilje ne zahteva često zalivanje. Nakon sadnje redovno zalivati dok se biljka ne primi (oko 2–3 nedelje), a kasnije samo u dužim sušnim periodima. Prekomerno zalivanje može izazvati truljenje korena.
Đubrenje
Koristiti organska đubriva ili kompost u proleće. Smilje ne voli previše azota – prekomerno đubrenje može smanjiti kvalitet etarskog ulja.
Orezivanje / Oblikovanje
Nakon cvetanja, biljku treba orezati za trećinu, što stimuliše rast i grmolik oblik. Redovno uklanjanje suvih i oštećenih grana poboljšava zdravlje biljke.
Zaštita od bolesti i štetočina
Smilje je prilično otporno, ali može biti meta lisnih vaši, pauka i truleži korena kod preteranog zalivanja. Prirodni insekticidi na bazi koprive ili neem ulja mogu pomoći u zaštiti.
Razmnožavanje
Smilje se može razmnožavati semenom ili vegetativno (reznicama i podelom busena), ali s obzirom na to da seme ima slabiju klijavost i duži period rasta, vegetativno razmnožavanje je znatno efikasnije i češće u praksi, naročito za komercijalnu proizvodnju i očuvanje karakteristika određene sorte.
Razmnožavanje reznicama
Ova metoda je najpouzdanija i daje najbolje rezultate u kontinentalnim i primorskim uslovima.
Kada uzeti reznice:
Najbolje vreme za uzimanje reznica je od maja do jula, kada biljka ima dovoljno lisne mase, a vremenski uslovi pogoduju zakorenjavanju.
Postupak:
- Odseći zelene ili poluzrele vršne izdanke dužine 8–10 cm.
- Donje listove ukloniti, ostaviti samo nekoliko gornjih.
- Reznice umočiti u hormone za ožiljavanje (nije obavezno, ali ubrzava zakorenjavanje).
- Saditi ih u rastresitu i vlažnu supstratnu mešavinu (pesak + treset ili perlita).
- Držati u polusenovitim uslovima, uz redovno orošavanje.
- Nakon 4–6 nedelja, kada reznice razviju koren, mogu se presaditi u saksije ili direktno na stalno mesto.
Saveti:
- Idealna temperatura za zakorenjavanje: 18–24°C
- Ne izlagati ih direktnom suncu tokom prvih nedelja
- Najbolje je koristiti mini plastenike ili staklene poklopce za očuvanje vlage
Razmnožavanje deljenjem busena
Ova metoda se koristi kod starijih biljaka (3–4 godine i starijih) koje su već dobro razvile podzemni deo i formirale više stabljika.
Kada se sprovodi:
U rano proleće (mart–april) ili ranu jesen (septembar), kada je manji stres za biljku
Postupak:
- Iskopati celu biljku i lagano istresti višak zemlje.
- Ručno ili nožem podeliti busen na 2–4 dela, vodeći računa da svaki deo ima dobro razvijen koren i nekoliko zdravih stabljika.
- Presaditi delove odmah u pripremljeno tlo, zaliti i zaštititi prvih dana od direktnog sunca.
Razmnožavanje semenom
Iako se ređe koristi, seme smilja se može upotrebiti za manje zasade ili kada nije dostupan sadni materijal.
Karakteristike semena:
- Klijavost: niska (oko 40–60%), sporo niče (2–4 nedelje)
- Vreme setve: februar–mart (u zatvorenom, plastenicima)
- Presađivanje na otvoreno: kada biljke razviju 4–6 listova i prođe opasnost od mraza
Napomena
Biljke dobijene iz semena mogu se fenotipski razlikovati od matične biljke (neće biti identične sorte), što je razlog zašto se u komercijalnim zasadima ova metoda uglavnom izbegava.
Berba / Cvetanje
Kada i kako brati
Cvetovi se beru u punom cvatu, najčešće tokom juna i jula, po suvom i sunčanom danu. Cveće se seče ručno ili makazama, ostavljajući dovoljno stabljike za regeneraciju.
Trajanje cvetanja
Smilje cveta od juna do avgusta, zavisno od vremenskih uslova. Sušenje biljke ne utiče na boju cveta, što je čini idealnom za suve bukete i dekoraciju.
Upotreba
Kulinarska primena
Iako se smilje retko koristi kao začin, mladi listovi se povremeno dodaju mesnim jelima, naročito u italijanskoj i francuskoj kuhinji, gde se koristi slično kao ruzmarin.
Dekorativna primena
Zbog trajnosti i atraktivnog izgleda, smilje je omiljeno u suvim aranžmanima, vencima, buketima i prirodnim dekoracijama. Zadržava boju i miris i nakon sušenja.
Lekovita svojstva
Najpoznatija upotreba smilja je u prirodnoj kozmetici i aromaterapiji:
- Etarsko ulje smilja koristi se za tretman bora, ožiljaka, strija i upala.
- Čaj od smilja deluje protivupalno, podržava rad jetre i varenja.
- Obloge od smilja smiruju iritacije kože i ubrzavaju zarastanje rana.
Ulje smilja je izuzetno cenjeno i jedno od najskupljih na tržištu, upravo zbog svoje delotvornosti i kompleksnog procesa destilacije.