Japanski lovor (lat. Aucuba japonica) je zimzelena biljka iz porodice Garryaceae, koja se sve češće sreće u vrtovima i dvorištima širom Srbije. Njegov atraktivan izgled, otpornost na gradske uslove i laka nega čine ga savršenim izborom za početnike, ali i iskusne baštovane. U ovom članku otkrićete kako da pravilno zasadite i negujete japanski lovor, kao i koje su njegove praktične i estetske vrednosti.
Japanski lovor potiče iz istočne Azije, pretežno iz Japana, Koreje i Kine. Kod nas se uzgaja isključivo kao ukrasna biljka zbog svojih sjajnih, kožastih listova, često prošaranih žutim ili svetlim pegama. Osim što je vizuelno privlačan, vrlo je otporan na zagađenje, što ga čini pogodnim za gradska dvorišta i urbane vrtove.
Zanimljivost: U nekim azijskim kulturama, japanski lovor se smatra simbolom dugovečnosti i sreće, te se često sadi u blizini ulaznih vrata.
Botaničke karakteristike
| Latinski naziv: Aucuba japonica |
| Engleski naziv: Japanese laurel, Spotted laurel |
| Porodica: Garryaceae |
| Životni ciklus: Višegodišnja zimzelena biljka |
| Visina: 1–3 metra u visinu (u povoljnim uslovima) |
| Listovi: Veliki, sjajni, kožasti, tamnozeleni, često sa žutim šarama |
| Cvetanje: Proleće (mart–maj), sitni purpurni cvetovi |
| Plodovi: Crvene bobice (javljaju se samo ako su posađene muške i ženske biljke zajedno) |
| Otpornost: Podnosi mraz do -15 °C, ali je osetljiv na jake vetrove i ekstremne suše |
Vrste i sorte
Najpoznatija vrsta je Aucuba japonica, a od nje je izveden niz varijeteta koji se razlikuju po boji i obliku listova.
Popularni varijeteti
- ‘Crotonifolia’ – najčešći kultivar sa jarko žutim pegama na listovima
- ‘Rozannie’ – kompaktan, niži rast, otporan na senku
- ‘Variegata’ – šareni listovi sa nepravilnim zlatnim šarama
- ‘Gold Dust’ – intenzivne zlatne tačkice po celoj površini lista
Razlike između sorti
Sortne razlike najviše se ogledaju u visini, gustini rasta, otpornosti na mraz i dekorativnosti listova. Neke sorte su muške (ne formiraju plodove), dok su druge ženske (formiraju bobice ako su u blizini muških biljaka).
Sadnja
Sadnja japanskog lovora je jednostavna, ali uz poštovanje određenih koraka može se značajno povećati uspeh rasta.
Vreme sadnje
Idealno vreme za sadnju je rano proleće (mart–april) ili rana jesen (septembar–oktobar), kada zemljište nije smrznuto, ali još uvek ima dovoljno vlage.
Priprema zemljišta
Japanski lovor preferira blago kiselo do neutralno zemljište, dobro drenirano i bogato humusom. Ukoliko je tlo glinovito ili teško, preporučuje se dodavanje peska i komposta.
Postupak sadnje
- Iskopajte rupu dvostruko širu od korenove bale.
- Postavite biljku u sredinu rupe tako da vrat korena bude u ravni sa površinom tla.
- Zatrpajte zemljom, sabijte i obilno zalijte.
Razmak između biljaka
Preporučeni razmak je 80–100 cm između biljaka, jer se japanski lovor širi u širinu i može formirati žbunaste forme ili živu ogradu.
Gajenje i nega
Iako je otporan, japanski lovor zahteva osnovnu negu kako bi očuvao svoj dekorativni izgled tokom cele godine.
Zalivanje
Umereno zalivanje, naročito tokom sušnih perioda i prvih godina nakon sadnje. Ne voli prekomerno vlažno tlo – može doći do truljenja korena. U jesen i zimu zalivanje se smanjuje.
Đubrenje
Prihrana se vrši u proleće i leto, najbolje organskim đubrivima (kompost, peletirano stajsko đubrivo) ili spororazgrađujućim đubrivima za ukrasno žbunje.
Orezivanje / Oblikovanje
Minimalno orezivanje je potrebno – uglavnom se uklanjaju suve ili oštećene grane krajem zime. Biljka se lako oblikuje u formu živice ili kugle.
Zaštita od bolesti i štetočina
Otpornost na bolesti je visoka, ali ponekad može doći do:
- Pegavosti listova (usled vlage i nedostatka svetla)
- Truleži korena (ako je zemljište zadržava vodu)
- Napada lisnih vaši i crvenog pauka – tretira se insekticidima ili prirodnim preparatima (npr. čaj od koprive)
Razmnožavanje
Japanski lovor se najčešće razmnožava poludrvenastim reznicama, mada je moguće i razmnožavanje semenom, iako je to sporiji i neizvesniji proces. Za uspešno razmnožavanje reznicama nije potrebno mnogo opreme, ali je važno obratiti pažnju na detalje.
Razmnožavanje reznicama
Ovo je najpouzdaniji i najbrži način za dobijanje novih biljaka.
Kada uzimati reznice?
Idealno vreme za uzimanje reznica je:
- kasno leto (avgust–septembar) – kada su izdanci već delimično odrveneli
- može se raditi i u rano proleće, ali je tada manji uspeh ukorenjavanja
Kako uzeti reznice?
- Izaberite zdravu, zrelu biljku sa čvrstim, mladim izdancima.
- Reznice treba da budu duge oko 10–15 cm, sa barem dva do tri para listova.
- Donji listovi se uklanjaju, dok se gornji mogu skratiti na pola da se smanji isparavanje.
Postupak ukorenjavanja
- Donji kraj reznice se može umočiti u hormon za ukorenjavanje (nije obavezno, ali povećava uspeh).
- Reznice se zatim sade u supstrat koji je lagan i propustan – mešavina treseta, peska i perlita je odličan izbor.
- Supstrat treba da bude stalno vlažan, ali ne previše mokar.
- Idealna temperatura za ukorenjavanje je 18–24 °C, uz visoku vlažnost vazduha. Poželjno je pokriti saksiju providnom plastičnom kesom ili staviti u mini plastenik.
- Biljke se drže u polusenci, nikako na direktnom suncu.
Vreme ukorenjavanja
Reznicama je obično potrebno 4–8 nedelja da razviju dovoljno jak koren da se mogu presaditi. Ukoliko ukorenjavanje radite u zatvorenom prostoru (npr. stakleniku), biljke se mogu preneti napolje tek u proleće.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje semenom je moguće, ali se retko praktikuje jer:
- zahteva mušku i žensku biljku da bi se formirali plodovi
- plodovi moraju da sazre (tokom zime), a zatim se prikupljaju i čiste
- seme ima nisku klijavost i klijanje može potrajati i do 6 meseci
Ako ipak želite da pokušate:
- Seme očistite od pulpe i operite u mlakoj vodi.
- Posejte u plitke posude sa peskovitim supstratom.
- Držite na toplom i vlažnom mestu, uz redovno orošavanje.
- Kada niknu, pikirajte u posebne saksije.
Zbog svega navedenog, reznice su preporučeni metod za sve koji žele brzo i pouzdano razmnožavanje japanskog lovora u baštenskim uslovima u Srbiji.
Cvetanje i plodovi
Kada i kako uživati u cvetu
Cvetovi japanskog lovora su sitni i neupadljivi, ali su plodovi dekorativni i jarko crvene boje. Da biste dobili plodove, potrebno je da u blizini imate mušku i žensku biljku.
Trajanje cvetanja
Cvetanje traje od marta do maja, ali se često ne primećuje jer su listovi glavni ukras biljke. Plodovi se formiraju tokom leta i ostaju na biljci i tokom zime, što doprinosi dekorativnosti.
Upotreba
Japanski lovor se koristi gotovo isključivo kao ukrasna biljka, i to s razlogom – vizuelno je upečatljiv tokom cele godine.
Dekorativna primena
- Žive ograde i zaštitni zidovi
- Soliterne biljke u vrtovima
- U saksijama za terase i balkone
- Zimski kolorit u dvorištu
Zahvaljujući zimzelenim listovima sa žutim pegama, unosi boju čak i tokom najhladnijih meseci.
Kulinarska i lekovita primena
Za razliku od pravog lovora (Laurus nobilis), japanski lovor nije jestiv. Njegovi plodovi mogu biti toksični ako se unesu u većoj količini, te se koristi isključivo za dekoraciju.